Nedeljko Žugić, 1

Истраживања

nedeljkozugic | 07 April, 2010 20:45

ДА ЛИ ЈЕ САРАЈЕВСКИМ СРБИМАКРАТКА РУКА ТУЂЕГ ЗАВИЧАЈА
ОПШТИНЕ	РАСЕЉЕНИ		ДОМИЦИЛНИ
	ДА	НЕ	ДА	НЕ
Требиње	97%	3%	28%	72%
Билећа	90%	10%	10%	90%
Гацко	95%	5%	20%	80%
Србиње	98%	2%	20%	80%
Вишеград	99%	1%	30%	70%
Пале	80%	20%	50%	50%
Соколац	99%	1%	30%	70%
Власеница	97%	3%	35%	75%
Зворник	96%	4%	20%	80%
Бијељина	98%	2%	60%	40%
Брчко	80%	20%	35%	75%
Бања Лука	70%	30%	30%	70%
Приједор	94%	4%	20%	80%
УКУПНО	92%	8%	30%	70%

КРАТКА РУКА ТУЂЕГ ЗАВИЧАЈА

            Од 21. новембра 1995. године, када је потписан Дејтонски споразум, као духовни фотограф пратио сам сарајевске Србе, кроз чије вене, без имало претјеривања, тече тај закон као стаклена вуна. Прије него што су изашли из Сарајева, анкетирао сам преко двије хиљаде телефоном и многи су с горчином изјавили да ће напустити Сарајево, немали број се заносио илузијом да ће се закон промијенити и да ће у Сарајеву остати српска власт. Политичари су им гарантовали сигурност па чак и останак, а ако не да ће са собом понијети и саобраћајни знак. Када је у општине Српског Сарајева улазила федерална полиција, јасно им је било колико су изнијели саобраћајних знакова. Неки нису успјели изнијети ни личне ствари, а камоли остале кућне потрепштине. По клизавом и уском путу (усред зиме) текла је жива ријека Срба који се исељавају из Сарајева. Ватришта која ју требало вијековима да грију живу крв њихову и њихових потомака гасила су се заувијек. Они су ишли у неизвјесност.
             Сарајево као кључ рата бјеше и кључ мира, али тај кључ није био у рукама Срба који су претрпјели највећи терет рата. Да би се откључала врата мира, Срби су морали напустити своја огњишта. Жртвеници ратног пакла ишли су на пут без наде или са мало наде. Многи су са собом понијели и гробове својих најмилијих.
              Све ме то понукало да дуже вријеме вршим испитивање да ли је сарајевским Србима кратка рука туђег завичаја. Обилазио сам их у Требињу, Билећи, Гацку, Србињу (Фочи), Чајничу, Вишеграду, Рогатици, Власеници, Сокоцу, Палама, Милићима, Зворнику, Бијељини, Брчком, Дервенти, Прњавору, Добоју, Лакташима, Бањој Луци, Приједору. Немали број њих се снашао (а посебно они који су имали новац или фамилију да им помогне око смјештаја), а већина је била "ослоњена на небо", "дочекана од стране мјештана уштављених душа", "без емоцијалне топлине и разумијевања", односно "с кратком руком туђег завичаја".

а) Нерв истраживања

         Пошто сам формулисао проблем који желим истражити, приступио сам поступку за прикупљање података (спровођење истраживања). Користио сам се стандардним методама које користи социјална психологија: упитник, анкета, интервју.
          Главни истраживачки нерв је "кратка рука туђег завичаја", али и утврђивање ставова (и разлика) између домицилног и избјеглог становништва из Српског Сарајева. Истраживања сам проводио на непретенциозан начин, али који ме водио строго циљу. Вријеме истраживања је двије године (од 08.02.1996. до 08.02.1998.). Број лица обухваћених у истраживању је двије хиљада. Мјесто гдје сам прикупљао податке су колективни центри, привремени смјештај расељеног становништва Српског Сарајева, просторије Удружења, врло често пијаце јер је велики број радио на пијацама, у кафанама, школама, факултетима, на путу (у аутобусима и другим превозним средствима). Код свих се примјећивала емоционална тензија, брзо су се разгорјела осјећања до бунта као и то да су заборављене жртве рата, а код неких се јављала права експлозија сјећања на рат и жртве у њему. Сви су ме подржали на послу који радим и нудили су безрезервну сваку помоћ да истрајем и докажем језиком статистике то што је свакодневно горјело у њиховим душама. Нешто посебно што вриједи истаћи је застрашујуће доста емоционално обојених одговора, односно емоционалан страх расељених лица према властима и домаћем становништву, а код неких испитаника су емоције толико упаљене да то не само да граничи са патолошким, већ се налази у самом пољу патолошких стања. Мишићи око очију су им управљени према горе што несумњиво потврђује горњу тврдњу, али указује и на отворену пријетњу овима који су их безглаво послали у бијели свијет.
         Као слободни умјетник изводио сам више од тридесет пута монодраму "Оде, а да није погинуо", која има један специјални додатак "Збогом Сарајево". Том чину претходи кађење позорнице и публике, што још више дочарава окамењену сузу бола над Сарајевом:

Збогом чарне боје сарајевске дуге,
збогом росо блиставога сјаја,
здраво кратка руко туђег завичаја.
Ово је колективна смрт, нема друге.
Из ње, моји мили, васкрснуће неко,
кажем ти жалосна избјегличка ријеко.

б) Провјеравање резултата истраживања

С обзиром да сам имао опширну фазу припреме индукције (заокупљености проблемом), фаза провјере (верификације) била је обогаћена сусретима с људима у разним животним ситуацијама и на различитим мјестима. Уочљиво је, код сваког испитаника понаособ да између домицилног и расељеног становништва не влада разумијевање, што се очитовало у неусклађености ставова, односно њихових квантитативних и квалитативних резултата (са позитивним или негативним предзнацима). Једина заједничка особина која карактерише расељено и домицилно становништво је да ни једне ни друге не оставља на миру проблем избјеглица. Негативна екстремност, очитује се и код једних и код других, при чему предњачи домицилно становништво, јер "туђа рука свраб не чеше". Нико из избјеглог и расељеног становништва није доминантан у власти општина у које су избјегли, а исто тако је и у предузећима у којима избјеглице једва могу да раде. А опште је познато да су сарајевски Срби образовани. Са становништвом се, очито, планирано манипулише, онако како се то свиђа локалним силницима и моћницима, али и људима највиших политичких и државних функција. Домицилно становништво, као и власт, желе да Срби Сарајева буду оно "Што они желе да буду". Осим тога, највећа је увреда сарајевским Србима "униформисано мишљење", па чак и формиран став (предрасуда) домицилног становништва, како су они дошли са стварима и са дебелим џеповима. Крајњи екстремизам сретао се у Рогатици, када су под нос несрећним избјеглицама из Сарајева потурали графите и натписе "Волимо балије него Сарајлије!". Један кључни политичар (више привредник него политичар) рекао је: "Пустите Сарајлије да пролазе кроз Рогатицу, за нас боље што их више прође!". Та кратка рука или уштављена душа домицилног становништва најбоље се види у овим мјестима гдје владају тзв. "ослободиоци градова", који своје војнике одржавају у приватним муслиманским кућама или друштвеним становима, док их на селу чекају њихове куће са загашеним огњиштима.
Понижавајућа је околност да народ који је гутао ватру рата у колективном смјештају више од двије године дана, а да мјештани издају станове и узимају девизе за вишак стамбеног простора, тако да је питање ко је кога у овом рату бранио и ко има легитимитет на некретнине, па макар оне биле и стотину пута један кроз један.

ц) Резултати истраживања

Са анкетираним сам се сретао више пута. Нико није демантовао сам себе, већ је појачавао своју изјаву нудећи обиље чињеница, сасвим објективно подвлачећи оно на шта је дао одговор. Ипак, као у доброј пјесми: треба на вријеме стати! Ова истраживања сам свакодневно провјеравао и на својој кожи. И мени се на сличан начин свијетле упитници на које немам одговора. Остати се мора, а повратак је немогућ.
Из наведене табеле се виде резултати из тринаест општина, односно одрађени подаци изражени статистички (у процентима) у њима. Тумачење и извођење обилних закључака само би замаглило добијене резултате који сами од себе говоре довољно. Расељено и домицилно становништво нема ни приближно исти став о питању избјеглица. На питање "Да ли је сарајевским Србима кратка рука туђег завичаја" расељено становништво Српског Сарајева одговорило је са "ДА" у проценту од 92%, а домицилно са 30% што је веома велика разлика у ставовима.

д) Предвиђање

Ослободивши се и позитивних и негативних емоција (пошто је у оваквим истраживањима човјек напросто истим "набијен") као облак електрицитетом, којима су ме опсједали ови несрећни људи, наметао ми се утисак да су избјеглице, без имало сумње, оправдано незадовољне. Већина њих се сматрају страховито изманипулисаним, као да их власти своде на ниво животиње. Нисам наишао на примјер да је неко из општинских власти обишао колективни смјештај, али јесам чуо изјаву једног предсједника општине који је гарантовао да ће се до зиме распуштати колективни смјештај.
Познато је шта се дешава када народ постаје зрелији од политичара, криза прераста у социјалне потресе. И они се дешавају свакодневно али су невидљиви јер су избјеглице разбијене по општинама али и на сваки други начин. Да имају удјела у власти, до потреса би дошло сигурно. Ови проблеми морају попримити јавне димензије, јер се у наручју избјеглица умножава вишак немања и неразумијевања од стране власти.

1996. Недељко Жугић

Komentari

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	April 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

Истраживања

Komentari

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat