Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

ВИЂЕЊЕ УНАПРИЈЕД, 2

nedeljkozugic | 07 April, 2010 21:43


СЕБИ ФАБРИКЕ,
НАРОДУ ВИШАК НЕМАЊА


             Политичари који су народ увели у апрсурдан рат, ратујући у стилу пођи-стани-одустани, након потписивања Дејтонског мировног споразума, којим је Српско Сарајево припало Федерацији Босне и Херцеговине, одржавали су јалове трибине на којима су убјеђивали народ да остану, а у исто вријеме су исељавали све фабрике са тих простора. Једини политичар који је изашао пред народ и рекао да га политички врх Републике Српске вара, био је Ратко Аџић, предсједник Српске општине Илијаш. Запријећено му је да ће бити ликвидиран. Човјек је одбрзао у Београд,  јер је знао о каквој мафији се ради. Они наивнији, као што је примјер Вогошће и Илиџе, одржавали су митинге за останак. Била је то, записао сам тада, колективна смррт са одложеним дјеловањем.  Народ се почео селити:
                     Зогом чарне боје сарајевске дуге,
                     збогом росо блиставога сјаја,
                     здраво кратка руко туђег завичаја…

           Политичари су говорили народу: “Напустите своја огњишта, добили смо државу, понесите са собом називе села…улица, па чак и саобраћајне знакове…” Била је то лоповска олигархија с Пала. По клиској и снијежној стази, са лапатљивим снијегом који није престајао, излазили су Срби: Илијаша, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Вогошће, Новог Сарајева, Центра… Ишли су: нигдје, никоме, никуда… Чекала их је кратка рука туђег завичаја (имам и та истраживања).
            Док је “раја” паковала најнужније, ствари за прву помоћ у избјеглиштву, и са сузама се опраштајући од  завичаја, не вјерујући да их иза Требевића, горе на Палама и негдје даље, чека живот достојан човјека, дотле су политичари размишљали другачије. По њима приоритет је био иселити машине, постројења, цијеле фабрике растављене на дијелове, па чак и ограду постављену око њих (злу не требала). Даноноћно су демонтирана постројења, одвожена у свим правцима… и ко зна куд. Преко ноћи су мијењана сједишта моћних фирми, демонтира се  “Кока Кола” из Хаџића, “Спринд”, “Орао”, “Фамос”, “Енергоинвест”, “Тас”, Претис”, “Ласта”, “Ћилимара”, “Шумапродукт”,  “Пак Центар”, “Творница специјалних вентила” из Блажуја, и све  што се задесило, а могло је бити од користи налогодавцима исељавања. Многи радници поменутих предузећа нису могли ни повјеровати да ће измјештање истовремено бити и њихов крај. Демонтиране машине и опрема  кратко су се задржли на просторима Лукавице, Мокрог и Сокоца. Правац њиховог трнспорта је углавном Србија и Црна Гора.
                 Поједини руководиоци исељених фирми оглушили су се од наредби Караџића и Краишника и спријечили транспорт за Србију, односно монтирање појединих фирми на локалитетима гдје незадовољавају услови за њихово нормално функционисање. Послије силног убијеђивања директора Милана Прице са тадашњим челницима РС,  ВЗ “Орао” из Рајловца пресељен је у Бијељину, гдје је монтажа извршена. Да би имали “потпуну” контролу над поменутом фирмом, Караџић и Крајишник именују своје људе у Управни одбор ВЗ “Орао”. Између осталих и гуслара Косту Плакаловића (бившег ратног предсједника Општине Српски Стари Град, и предратног механичара “Орла”), да прати и коригује рад  “непослушног” Прице.
            Захваљујући директору “Интала” из Илијаша  Велимиру Бајићу, фирма је пренешена у Милиће и једна је  од дислоцираних  фирми у РС која успјешно послује.
            Ремонтни Завод Хаџићи је дислоциран у Братунац, која на једвите јаде послује, уз честе штрајкове. Народ и радници који су дошли из Хаџића, везујући се уз ову фабрику, озрачен тугом и уранијумом, има највећу стопу смртности у РС, али и шире.
            Машине из сарајевских фабруика, није риједак случај, пропадале су по ливадама, а најужаснији примјуер је фабрика “Кока-коле” из Хаџића. За њуз су изливени темељи на којем је изидано два-три реда цигли. Преко тога је израстао коров, а општина Хаџићи (пошто не постоји, али за њено непостојање је гаранција Република Српска), треба да плати оштету “Кока-коли”, јер су јој украли фабрику. А она је продата у Србију. Директор те фабрике је био Ратко Радић, ратни предсједник Српске општине Хаџићи. Прије неколико година је умро, а за судбину фабрике нико ништа не зна.
              Фабрика бицикла “Ласта” са Илиџе је дислоцирана у Лукавицу, под шаторе, да би се размоннтирала, како би њене дијелове лакше пребацили у Србију.
             Из Вогошће је измјештена фабрика аутомобила “Фолцваген”. Одвежено је 2000 нових аутомобила и 1000 у дијеловима. За њихово пребацивање био је задужен Момчило Мандић и тадашњи повјереник за Српску општину Вогошћа, Никола Поплашен. Из Вогошће је дислоцирана Творница лежајева, прво на Соколац, затим Вишеград, одатле у Билећу, да би завршила у Србији. О судбини и пословању ове фабрике се врло мало зна.
             Из Рајловца је дислоцирана Фабрика за производњу пецива “Спринд”. Данас су власници ове фабрике приватници, да им не спомињемо имена, када се зна сваки траг. Можда би о томе могао више рећи бивши предсједник општине Рајловац Јово Божић, али ко ће га стићи? Из рајловачке општине су нестале врло квалитетне машине за штампање.
            На територији данашњег Српског Сарајева су дислоциране фабрике “Фамос”, “Енергоинвест” са Ступа. Све врло тешко послују, скоро никако, а радници по годину дана не добивају плате.
               Из “Фамоса” је нестао уређај за каљење машина, вриједан неколико милиона марака. Боље упућени кажу да се налази у беогрдском ИМТ (у Раковици).
               Са подручја ратног Српског Сарајева дислоцирано је око 150 фабрика. То је највећа послијератна пљачка о којој нико не води рачуна. Како би и водио када обичан човјек у бесудној и криминализованој држави и не постоји. Од тога су се појединци обогатили, продајући или присвајајући друштвену имовину вриједну милионима марака. Себи су присвојили фабрике, а народу су оставили вишак немања или бутик за кратке рукаве.
Распукни земљо да у њу народ пропадне с тугом. Боже опрости народу који је власт употријебила до неупотребљивости.

                                                                                             Недељко Жугић

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb