Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

ВИЂЕЊЕ УНАПРИЈЕД, 4

nedeljkozugic | 07 April, 2010 22:00

НАРОДНА САЧЕКУША

  • Са слабљењем конфедералне јединице Републике Српске, у чему учествују међунродни и домаћи званичници, која се све више унитаризује у БиХ, расте број незапослених и гладних, незбринутих и обезглављених, најкраће речено голотрбих.
  • Политичари који су себе обогатили, стално су уз инструмент насиља свирали најтужнију народну елегију, писао сам више пута о томе, ''Свето сиромаштво''. Тај исти народ, гутао је страх и страсно гласао за сијаче страха, који им краду садашњост и пуца  у будућност.

        Сада се том народу натеже ороз на души...Послије енергије заблуде, само га истина може спасити, а да би дошао до истине – остаје му само један пут: да сијачима страха приреди народну сачекуђу! Када и како – свијетли се упитник народу, који у одсудним тренуцима, тражи оног ко ће га повести. Тај исти народ, коме се отопила енергија заблуде, опет чека, укопан на мјесту, у ровове самоништадогодизма.
         Изађи народе,  изравнај нишан и мушицу, направи народну сачекушу политичкој лоповској олигаргији, профитерима - пауцима рата, корумпирним судијама, начелницима МУП-а, новопеченим бизнисменима који су покрали фабрике и од отпада правили цркве профитеруше, само да трагове заварају... Изађи народе, поцјепао сам закон ћутања обичних људи. Толико могу, толико смијем,  а да ме Бог не казни. Све остало је у Божијоим и вашим рукама.
            У Републици Српској живи  око 1.391.000 становника, а од тог броја,  у проценту  90 посто, свира стомак виолина. То је произвела политика сијача страха – гробара српског народа у БиХ – СДС-а и његовог чеда, сина ‘’бесмртника’’: вође лоповске олигархије и свих српских смакнућа! Бог и осиромашени народ знају његово име. Ја више не могу да  кажем, јер је напета стријела јавних прозивки: ‘’Предај се, и моја те жена моли’’, док народни гуслар (заиста  нсродни) пјева: “На врх горе Романије, лоповска се клика крије, побили су српске јунаке, а сад је на реду народ да се убије’’!
            Зато је, то тврдим врло одговорно, без политичких конзеквенци, на реду народ. Ако остане закован за тишину, подигао је себи споменик “вјечног ћутања”. Из укамењене тишине ће слушати еруптивне и пророчке стихове Ђуре Јакшићса: “Та Србим кипи, кипи и чека, ил,  неда ђаво, ил,  неда Бог!”
             Зашто је то тако? Зато што је лидер лоповске олигархије правио народу пјесничку државу у облацима, градећи на романијском тибету аеродром, да му народ узлети у небо… Директор авио-компаније је био молер, није знао вршити навигацију, па је народ умјесто у небо, у црну земљу пропао са тугом, а прије тога је био озрачен сиромаштвом. Директор аеродрома, доживио је смак свијета у малом, као у оне ратне дане када је са лоповским лидером правио раскос (први откос низ Гласинац, гдје је требао бити аеродром)…Каква симболика за специјалисту групне психотрерапије – “раскос” (први откос на који се, с друге стране, трава враћа), за промијену свијести. Он је био прави мајстор да манипулише несвјесном и неконтролисаном  хистеријом народа опсједнутог “нациналним рефлексом” опстојања. Држао му је све нити тицалице, као марионета у рукама монструма Слободана Милошевића, који је потрошио сву позитивну нациуоналну енергију Срба, сломивши национално биће…Сада га рахитични у мозак славе као Хашког хероја, они који пјевају “унесрећитељу Срба у БиХ” пјесму да га ‘’јелика крије’’, а та “јелика” има профитерске гране, од земље до врха.
             За њих Високи представник за БиХ Педи Ешдаун каже: “То је мала банда корумпираних политичара којима је више стало до ратног вође босанскјих Срба…него до народа Босне И Херцеговине”. А “високи” је пио ракију код ратног казана тог вође на Палама.
             Да би се све то неутралисало, прије него што народ направи своју сачекушу, треба неко да идентификује проблем, неко ко долази из бијеле сјенке облака и који ће тамо и отићи, али који не оставља магловите трагове.  Народ ће сам наћи свог вођу. А ако га не нађе, нестаће у бијелој сјенци облака, тамо одакле му намигује национални  мит. Лопови ће само себи направити сачекушу. Скољени су са свих страна. Реже, а отровни зијев њихових уста пушта исцједак народног гњева: “Дабогда имао па немао” и “Ко засрећи са шуме, сачекај његов крај”.
             А а људима - упутно је судити на њиховом крају. Ако кренемо раније, признали смо своју кривњу, а поготово ако смо робовали “закону ћутње обичних људи”. Писац ових редова – врло доказано (крвљу и знојем) није. Због тога не жели да будем чрелник народног гњева. За народну сам сачекушу, с благим осмјехом и народном пословицом: “Заклела се замља рају да се тајне све сазнају!” Додао бих томе, упјесмљено: народ има душу, има своју сачекушу!
                                                                                                 
                                                                                                                Недељко Жугић

 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb