Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

KAKO JE DARA SEKULIĆ NAŠLA GROBNO MJESTO

nedeljkozugic | 27 Mart, 2012 15:47

 

Драги Неђо,
 
         Ово је величанствен видео-прилог о еросу и танатосу, о природној смени једнога и другога, о току живота кроз нашу Дару, праву сербску песникињу.  Кордунски Љесковац се жени .... Гором на Романији.  Каква инвентивност и дар за вечност!
     Управо сам ових дана правио есејистичку једну белешку о Дари за своју Антологију српске поезије (1847 - 2000) и уврстио неколико њених одличних  песама. Дара је мени и сестра и мајка, радо сам писао о њеној поезији за ''Летопис Матице српске '' и ''Политику'', ушла је у моју књигу есеја ''Плес у негвама'', добила је на Бранковом колу ''Печат вароши сремскокарловачке'' у време кад је као избеглица живела на југу Србије, пре тога у Сремској Каменици. Волим је видјети, има свјетлица у њеном око што се проспе по насмејаном образу. 
      Дара је људина, блистава песникиња која је тражењем гробног места исписала несвакидашњу Пјесму над пјесмама.
       Твој прилог о томе, драги Неђо, велики је документ, различит од свега што сам видео. Хвала Богу да је Дара тако мирно и весело о свему причала, о смрти, нашој сеји и радовању, о одласку са овог света једном (ао, свете, мио и премио, красно ли те Вишњи удесио ).
     Мајку сам Стоју сахранио пре годину дана у Приједору подно липе старе око двеста година на гробљу у Томашици.
      Ово Дарино ходочашће до будућег јој гроба ме подсетило на Наде сестре и мој недавни одлазак у завичај поводом поменуте мајчине годишњице.
 
     Дара ми  је написала дивно писмо поводом телевизијске моје једносатне емисије ''Ојкача - лирска позлата крајишке душе''. То је надубљи увид у ову древну пјеванију, то само песници могу. Авај за бетониране етномузикологе и прдоње са катедара који ништа о овоме корену не знају. Ових дана водим борбу у Bеограду да се ојкача (ојкање) наново номинује за светску нематеријалну културну баштину  као динарско српско певање које нам Хрвати украше кандидујући га УНЕСКУ као своје. Урадише то и са бећарцем и нијемим колом. У бесцење ми Срби (наше државне институције које  немају ни закон за нематеријално културно наслеђе)  дадосмо своје дубине душе и понорнице духа. Узеше нам то као ратни плен.
        Дара зна да пјева ојкачу, морам је чути поново, једном смо у Врбасу на Фестивалу младих  за столом пуним песника запевали, уствари, Дара је мене ''напола виленог'' чула, а онда одјекнула и сама, љесковачки заојкала.
       Све што видех у овом твом прекрасном прилогу, јесте  ојкачки хук једне судбине која живи и траје као истински песник.
     Много ти хвала на дивном дару. И Дари хвала, свака јој част на пешачењу до Мочевића гробља.
 
      Овај твој видео-прилог послаћу драгим пријатељима који ће се тиме спасити од пролазнога праха и брига земаљских.
 
      Нека је жива и здрава дјевојка Дара, пјесникиња наша јака!

                                                                                                      Ненад Грујичић, 25. 03. 2012.
 

KRADLJIVCI BUDUĆNOSTI ILI ŠUMSKA MAFIJA PUSTOŠI ŠUME

nedeljkozugic | 27 Mart, 2012 15:04

 
KRADLJIVCI BUDUĆNOSTI
(ili: šumska mafija pustoši šume)


Ako se ne sistematski i sa vrha najodgovornijih ljudi u vlsti ne zaustavi profiterskoeksploatatorski odnos čovjeka prema šumi, bolje reći privilegovanih pojedinaca koji dobro žive od jeftinog kubika, dok narod koji je tu šumu branio i održavao gladuje, desiće se ono što je predevidio Josif Pančić: ’’Ako hoćeš da uništiš jedan narod, prvo mu uništi šume’’.
Stručnjaci kažu da je najunosnija privredna grana u Bosni i Hercegovini šumarstvo. 
Rat u  Bosnu i Hercegovinu proizveo je šumsku mafiju, koja je jača i od narko-mafije i švercera oružja. 

Danas je  teško govoriti o zaštiti prirode i prirodnih resursa narodu koji je osiromašio do te mjere da nema hljeba, dok šumska mafija pustoši šume. Neplanska i nekontrolisana sječa od strane dvonogih kukaca, uz one biološke kukce, prijeti nestanku šume na ovim prostorima.
Sječa šuma je svakodnevna, bez zastoja. Državna preduzeća su  ispolitizovana, a privatnici posluju van zakonskih okvira i još više umnožavaju štetu. Izlaz iz začaranog  kruga još nije na vidiku. 
Kontrola nad šumama je partijska privilegija. 
Balvani nesmetano završavaju u nelegalnih pilanama. Policija i šumari ne smije na put šumske mafije, nego se uvezuju sa njima. Ako to odbiju – gutaju strah, primajuci anonimne dojave, prijetnje, paljenje štala, sijena, zasretanje, batinjanje...
Šta radi šumska mafija?
Sječe ono što pripada prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a nemoćan i golotrb narod sve to gleda i ćuti. 
Mafija dobro živi od nedostatka dokaza u besudnoj državi, u kojoj je, u sretna vremena, 50 posto teritorije bilo pod šumom, a sada, zbog profiterske groznice, nema ni 30 odsto. 
Uništena je drvna industrija, koja je prije rata bila aktivni izvoznik u vrijednosti od 200 miliona dolara. Sa tim kapacitetima političari bi sačuvali socijalni mir i obezbijedili mnogo veće glasačko tijelo. 
Na satelitskom snimku se vide golosječine i brente pored magistralnih puteva, a ima ih više nego što ih je ikada bilo u svim državama svijeta. 
Šumsko blago nestaje...
        Šumska mafija je jača od volje političara za efikasnom promjenom. Stoga i ne čudi što je BiH jedina zemlja na svijetu gdje je nemoguće ekonomski izračunati vrijednost šuma. To ne spriječava krađu uz redovnu sječu, jer te poslove rade oni koji ne vole šumu, ali vole novac  brzo zarađen od prerade i dodatne krađe. 
    Krajnje je vrijeme formirati šumsku policiju, nepodmitljive i hrabre inspektore i rukovodioce koji primjenjuju šumarsku praksu i nauku, a ne političe i mafijaške pritiske. 
Zašto? Zato što nam se sve više svijetle upitnici da je enormnom sječom šume poremećen režim voda, odosno da je sve manje pitke vode i čistog vazduha. 
Zemlja koja ima dobre šume ima zdravu vodu.
      Pljačkom šumskog bogatstva nastala je šumska mafija, koja radi bez problema, jer je jača od države.
       Narod ćuti i guta strah. Samo se rijetki pojedinci zalete da stanu na put šumskoj mafiji, i to novinart u sredstvima informisanja, a nakon toga ih čeka brisani prostor.  
Na prostoru Bosne i Hercegovine ima 1.800 pilana, a  1.200 radi nelegalno. Nelegalno sijeku šume i nelegalno je prerađuju, prodaju i izvoze, a država od toga nema ništa.
Pustošenje šume prati  nedostatak kiseonika.  Vlast kao da ima  zaustavljeno disanje ili  naopako diše. Razmjena materija u moždanim ćelijama povećava potrebu za kiseonikom, a njega je sve manje. Hektar hrastove šume godišnje proizvede 830 kilograma kiseonika, brezove 725, borove 540.
Na pošumljenom zemljištu šuma štiti zemljište od erozije.
Šuma, šuma, šuma...simbol mira i sigurnosti, života na zemlji. Život bez šume, je život bez ljudi. Ne kaže uzalud jedan seoski mudrac u Kalinoviku: ''Zapamti, ko zasreći od šume i lova, neće dobro završiti''.
Pustošenje šuma izazvala je već takve ekološke katastrofe, kao što je porast srednje temperature zemlje za 1-2 stepena, što će izazvati otapanje leda, odnosno potop primorskih gradova i država.
Postoje zakoni o zaštiti prirode, ali ga niko ne provodi i ne poštuje. Ko bi to pokušao, ušao bi u sukob sa političarima, koji političkim pritiscima štite kriminalce. A oni su se osilili do te mjere, da kradu struju i šumu, kad god hoće i koliko god hoće. Ilegalne brente kradu struju nemilice. Šumska inspekcija je nemoćna, a i ona iz elektrodistribucije. Kada pošalju montere da im isključe struju, kažu im: ''Ako se popnete na banderu, mi ćemo je osjeći motorkom...''
Dok šumska mafija u zdravoj crnogoričnoj šumi bira najbolja stabla, inspekcija i druge kontrolne službe se sklanjaju da to ne vide, policija ćuti, okreće glavu u stranu, češe se iza uha, jer ako šta vidi, biće sklonjena iz službe ili života.
I moralna kriza nastale je kao posljedica odnosa čovjeka prema prirodi. Najbolje je to definisao nepismeni indijanski poglavica, kojem su urbani bjelci oteli zemlju, u pismo američkom predsjedniku Frenklinu Pirsu: ''...Moraćete učiti svoju djecu da im je pod nogama pepeo naših djedova. Da bi poštovali zemlju reći ćete im da je zemlja bogata životom naših predaka. Moraćete učiti svoju djecu, isto kao što mi učimo svoju, da nam je zemlja mati. Što snađe zemlju, snađe i njenu djecu...Zemlja ne pripada čovjeku. Čovjek pripada zemlji!...Pravom življenju je kraj, nastupa gola borba za opstanak''.
U toj goloj borbi za opstanak najbolje prolaze oni koji su sami sebi progutali dušu, jer ovo je vrijeme diktiranog haosa i nerada, vrijeme dušoždera!
Vrijeme je da neko zaustavi eksploatatorsko-profitersku sječu šuma. 
Ako se to ne desi, narodu  će žestoki momci, koji dobro žive od nedostatka dokaza, ostaviti sveto sirtomštvo, višak nemanja i ukradenu budućnost.

Ekološki suicid je suicid čovječanstva. Tome najbolje svjedoči ono što je iz kosmosa vidjela Elen Kolins, astrolog: ''Pogled je uzbudljiv, ali istovremeno bolan. Nad Afrikom sam vidjela znakove velikog zagađenja, uništena šumska prostranstva širom svijeta. Zemlja sve više počinje da liči na planetu bez tragova života''.

Pale, 16. 04. 2012.                                                                                                                                                                                                                                                    
                                                                                                                            Nedeljko Žugić
 

KOMENTARI 
 

ШУМСКА МАФИЈА ПУСТОШИ ШУМЕ...
 
     • Једно је сигурно, а то је да, док је иједна од ових 'демократски' опредељених странака на власти, пљачка народног блага неће престати. 
 
      У жељи да пронађем нешта забавно, нешта што ће смањити одбојност читалаца о озбиљним темама; трећи светски рат, мало ледено доба..., кренуо сам да истражујем, а где бих него на http://www.youtube.com страницама и тако, 'налетом' на наизглед забаван видео под називом 'KRADLJIVCI BUDUĆNOSTI ILI ŠUMSKA MAFIJA PUSTOŠI ŠUME', аутора Недељка Жугића. Почетак видеа је истински забаван, али радост није дуго трајала, кад је аутор текста, снимања, монтаже и режије, кренуо са нешто тужнијом причом од очекиване. 
      Видим, ово је опет озбиљна тема, али људска радозналост је била јача и ја наставих да гледам видео. Оно што је следило, је довољно да се коса диже на глави. Радован Симић се спомиње као жртва профитера, спомиње се народ који гладује, Јосиф Панчић, који је тврдио да је будућност једног народа директно зависна од шума, да је све почело 1992., да је шумска мафија јача од воље власти...
      Укратко, темељно урађена прича са детаљним и стручним објашњењима, укључујући и  детаље о томе колико један хектар храстове шуме ослобађа кисеоника, итд. 'Да је мафија јача од воље власти...', е, ту лежи зец и ту се нешта не слаже. Бојим се да је аутор, штитећи властити дигнитет и достојанство и у намери да остане дискретан, био мало суздржан, али ја сам му захвалан што је дао наговештај о суштини ствари. Где су ту институције система - инспекције? Ту су инспекције, али да обезбеде безбедну пљачку шума. Кад макар те инспекције не би биле отворено на страни мафије, народу би то служило за утеху, 'макар нека се мафијаши плаше да не буду ухваћени'. Али, ни толико од такозваних институција система. Неће људи да се замере, а и провизија је стимулативна. Није ваљда народ крив и за криминал институција? Такође, поштено је рећи да такво понашање није 'специјалност' актуелне власти, него више успешан наставак онога што је почело '92., односно у време почетка борбе у 'отаџбинском рату'. Наравно, нису само шуме предмет интересовања 'привредника', него и рудници и све што припада овом јадном народу. Али шта нам може бити утеха у свему овоме, је да западни спонзори нису успели да добију много кроз своје 'наметнуте' законе, него су их предухитрили наши вешти 'привредници'. Шта се могло и очекивати у земљи која има закон о приватизацији уопште? Како се може приватизовати туђе?
        Како могу бити покровитељи таквих закона они који се куну у светињу власништва. 'Ниси редовно плаћао струју, зато идеш под стечај, а ми ћемо то онда откупити', је отприлике модел по којем је све ситематски уништавано, оно што су подигле и правиле генерације. То је, такође кажу, наметнуто. Наметнуто, али и оберучке прихваћено као начин понашања и пљачке. Тај закон о приватизацији је, додуше, донесен под притиском такозване међународне заједнице и имао је за циљ да странци лакше дођу до природних богастава, али, не лежи враже, наши су били ти који су прије реаговали, почели одмах, баш одмах, закон примењивати у пракси. Тако, да оно што није срушено и покрадено у рату, срушено је под тим законом у миру. 'Нама требају богати српски домаћини', говорило се својевремено на почетку рата и то је прихваћено од народа, јер народ је хтео 'само да се ослободи социјализма'. Народ је хтео 'слободу' коју није имао у предратном периоду и, како видимо, добио је. Зар власници тих 'бренти' нису и део власти? Јесу, део су власти, да ли се она звала СДС, СНДС или нека трећа.
       Дакле, све што видимо на овом добро урађеном видеу, је непосредан или посредан 'учинак' неких од странака. Ништа без њих, па ни ове наше 'демократије', како год је ми видели. Коначно, једног дана, увек се те исте странке могу правдати да су биле под притиском 'међународне заједнице', а то што је земља остала пуста, они ће рећи да нису 'мислили тако'. Тек долази да се види шта је таква 'демократија' донела овом, ни зашта кривом (сем што нису волели оно пре рата) народу. Шта ће остати да се спомиње из овог времена, добро или лоше да се памти, тек ће видети будуће генерације? Нисам сигуран да ће били много доброг да се спомиње? Једно је сигурно, а то је да, док је иједна од ових 'демократски' опредељених странака на власти, пљачка народног блага неће престати.

                                                                                                                 Миленко Вишњић  
 
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb