Nedeljko Žugić, 1

ОТВОРЕНО ПИСМО ЗАВОДУ ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВA ISATOČNO SARAJEVO

nedeljkozugic | 27 Decembar, 2013 08:08

ЗЛАТНА СОВА БЕЗ ОСНОВА

• Недавно су велики писци имали повјерење у будућност, а данашњи писци то немају, јер је украдена. Зато и јест могуће дати награду без основа, а да писци не реагују…И то писци који не могу себи направити удружење за двадесет година, него им власт прећутно каже ’’нека писаца макар никоме не требали’’.

• На конкурс је пристигао 121 рукопис, али су три искључена у старту, док је прегледано 118 рукописа, након чега је за 18 утврдјено да нису испунили услове, те је разматрано 100 рукописа. Пристигло је 47 рукописа из Републике Српске, један из Федерације БиХ, 57 из Србије и остали из Аустрије, Македоније, Грчке и Црне Горе.

      Умножавају се књижевни конкурси и објављују на свим медијама, па чак и на друштвеним мрежама…Све то потврђује констатацију нобеловца Иве Андрића, који каже да ће бити више оних који ће написати књигу него оних који ће је читати. Када је већ тако, велики издавачи, требали су да имају у виду горе написано, па да за своје јубилеје не расписују конкурсе за роман, како је то ове године урадио Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, на чијем челу је, по други пут, након Марка Ашанина, човјек који нема појма о књигама и издаваштву, али је од мјесне заједнице из Војковића направио ’’хит’’ писце: др Божо Авлијаш, Горан Врачар, Здравко Мијовчић и томе додао једног са Пала Бранислава Илића.
      За најбољи необјављени роман на конкурс је пристигао 121 роман из седам земаља, а организатор је одбацио 20 јер нису испоштовали пропозиције конкурса (слање рукописа под шифром), тако да је трочлани жири: проф. др Миљко Шиндић, проф. др Младен Шукало и др Дејан Ђуришковић жирирало 99 романа.
      Када је у питању роман Жељка Пржуља, који је по обиму био највећи, али се не зна да ли га је одбацио организатор – расписивач конкурса или жири, а роман је од изузетне вриједности јер је опсежно казивање о Гаврилу Принципу, а у идућој години се ломе копља двоједности некадашње лажне кохезије југословеснтва, када је Гаврило био за Муслимане, па чак и Сафета Исовића, национални херој о коме надахнуто пјева:
      Гаврило, Гаврило,
      Млади јуначе из Босне
      Твојих се дјела Гаврило
      Земљаци твоје поносе
      Млади јуначе из Босне
      Гаврило, Гаврило Принципе…

      А шта је данас за његове сународнике? Терориста!

     Узалуд, жири од универзитетских професора не даје пет пара за овакав роман, а три штампа, а првом даје награду од 15.000 КМ. Исте писци, па чак ни они који су учествовали на конкурсу, нису могли до краја прочитати…То потврђује правило да у професори, чланови жирија, као учесници у игри, који не виде све потезе и празнине као они који посматрају.
     Моја маленкост је послала на конкурс роман који је настао у истраживачкој матрици, али кроз вруће тачке љубавног дијалога између Неде (Србина) и Недине (Муслиманке), у којем Недо, као медиј који пише, истражује свијет биљака, које осјећају, говоре и пишу кроз њега, али исто тако вода, као света мајка живота:
‘’Одговор су ми давале вода и биљке...Воду волим највише од свега, стално сам се купао у њеној земаљској матрици, а биљке толико да осјећам цвилеж траве коју косе…
      Вода и биљке су само потврде мог урођеног и стеченог знања да од њих добијам одговоре, по чему сам био другачији од осталих. Незасита душа, који чита невидљиве друштвене и природне сигнале, није се могла нагледати земаљског раја, као земља сунца и мјесеца…’’
    И нигдје ме нема, а написао сам модеран роман у поетско-дијалоској и приповједачкој матрици – властите коже која је огледало мозга и тражећи од биљака и воде одговоре на свијетлеће упитнике. То сам истаживао више од 40 година.
     Након жирирања и читања у року од два мјесеца 99 романа, професорски експертски тим, на челу са Младеном Шукалом, одлучио је да прву награду ’’Златна сова’’’ додијели Живојину Ивковићу из Београда за роман "Обала", која је антиратна, ангажована прича.
     Друго мјесто освојио је Иван Златковић за "Црно пиле које бјежи" из Аранђеловца, а треће "Повратак Ж-а" (антиутопија) Петр Пјешеваца из Мелбурна.
У образложењу додјеле награда, предсједник Жирија Младен Шукало рекао је да снага награђеног романа "Обала" проистиче из настојања да се њиме поставе кључна питања данашњице, питања кривице и личне одговорности, релација крвника и жртве, питања колективног памћења и опраштања, физичких и духовних изгнанстава, што га може сврстати у категорију такозване ангажоване литературе.
      У образложењу додјеле награда, предсједник Жирија Младен Шукало рекао је да снага награђеног романа "Обала" проистиче из настојања да се њиме поставе кључна питања данашњице, питања кривице и личне одговорности, релација крвника и жртве, питања колективног памћења и опраштања, физичких и духовних изгнанстава, што га може сврстати у категорију такозване ангажоване литературе.
      Интересантно је да награђени роман, а то сам намјерно чекао и пропитивао, нико од књижевника који су конкурисали за награду није прочитао. Кажу, покушали, па не иде…Роман-прича их уопште не привлачни стилом писања нити ријечима и реченицом, не само до краја него од почетка…По личној изјави аутора, роман је писао као жал за трагичаним губитком кћерке. Недао Бог никоме, јер то је смак свијета у великом, а не у малом обиму. Клањам се до земље од саме примисли на тако нешто.
      ‘’Све што пишем њој посвећујем“, истакао је Ивковић, наглашавајући да је побиједио на конкурсу, али да не тврди да је његов роман најбољи.
Додјела награде "Златна сова" уприличена је поводом 20 године од оснивања Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.
       Недавно су велики писци имали повјерење у будућност, а данашњи писци то немају, јер је украдена. Зато и јест могуће дати награду без основа, а да писци не реагују…И то писци који не могу себи направити удружење за двадесет година, него им власт прећутно каже ’’нека писаца макар никоме не требали’’.
      Језиком се најдубља бол наноси, а од те боли умире крв живота. А код писаца крв би требала да свијетли ка звијезди живота. Писци који ћуте када их овако жири туђише и закине од њиховог дјела, нису очеви дјела, него робови сопствених заблуда…
      Ријечи постижу оно на шта су упућене, то је било некада, а сада влада инфлација морала и инфлација правних норми, али и инфлација ријечи – падају у празно. Моћ новца је помрачила све вриједности. Више има оних који краду (а права би ријеч била: будућност), него оних који раде. Свира стомак виолина, и све смо ближе социјалном казану и социјалним немирима, него избору оних који не воде него заводе…
      Зато,имајући у награду додјела награде ’’Златна сова’’ за 20 година постојања Завода за уџбенике и наставна средства, све сам разумио (а то сам рекао и у роману, као у нагону истраживања на страни 34, све је ‘’заковану’’ у ПДФ формат, а рукопис је још код Издавача): Са њим доказујем да ништа није случајно, јер иде на прво читање на Конкурсу за 20 година Завода за уџбенике, куће која је расписала Конкурс за најбољи необјављени роман и награду ‘‘Златна сова’’, са сумом од 15.000 КМ…А неће проћи, јер га жири неће ни погледати…Имају они своје кандидате!
      Нема тог жирија који ће за два мјесеца прочитати 99 романа и донијети моралну одлуку у првонаграђеном! То ти је као прочитаати стотину пјесама, а не знати која је најбоља, али моћи написати стотину прву у истом слиједу, тако да се подудари са стилом аутора стотину пјесама. Теоретичари су конзументи, они једу јаја, а не знају га снијети…Што више теортишу даље су од праве суштинске вриједноссти књижевног дјела, наравно, када се оно гледа изнутра, како ће га сутра прихватити читаоци.
      А пошто је данас више писаца него читалаца, жири може да ради шта хоће. Писци се жале да немају читалаца, као што су их имали Достојвски,Толстој, Томас Ман, Виктор Иго, а читаоци кажу пишите ви као што су они писали – па ће их бити.
Као што зао дух дјелује кроз лажне и завидљиве пријатеље, тако и ове године награда Златна сова Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву, остаје у сјенци зле магије ријечи писаца који су прећутали ову појаву. А тооје знак да издавачи могу да раде шта хоће.
      Мене прати радост опроста јер сам знао унапријед да ће и Завод и Жири погријешити.
         Али, када писци ћуте, као када стар пас лаје, треба видјети шта је!?

                                                                  Недељко Жугић

Komentari

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2013					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

ОТВОРЕНО ПИСМО ЗАВОДУ ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВA ISATOČNO SARAJEVO

Komentari

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat