Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

KAKO JE DARA SEKULIĆ NAŠLA GROBNO MJESTO

nedeljkozugic | 27 Mart, 2012 15:47

 

Драги Неђо,
 
         Ово је величанствен видео-прилог о еросу и танатосу, о природној смени једнога и другога, о току живота кроз нашу Дару, праву сербску песникињу.  Кордунски Љесковац се жени .... Гором на Романији.  Каква инвентивност и дар за вечност!
     Управо сам ових дана правио есејистичку једну белешку о Дари за своју Антологију српске поезије (1847 - 2000) и уврстио неколико њених одличних  песама. Дара је мени и сестра и мајка, радо сам писао о њеној поезији за ''Летопис Матице српске '' и ''Политику'', ушла је у моју књигу есеја ''Плес у негвама'', добила је на Бранковом колу ''Печат вароши сремскокарловачке'' у време кад је као избеглица живела на југу Србије, пре тога у Сремској Каменици. Волим је видјети, има свјетлица у њеном око што се проспе по насмејаном образу. 
      Дара је људина, блистава песникиња која је тражењем гробног места исписала несвакидашњу Пјесму над пјесмама.
       Твој прилог о томе, драги Неђо, велики је документ, различит од свега што сам видео. Хвала Богу да је Дара тако мирно и весело о свему причала, о смрти, нашој сеји и радовању, о одласку са овог света једном (ао, свете, мио и премио, красно ли те Вишњи удесио ).
     Мајку сам Стоју сахранио пре годину дана у Приједору подно липе старе око двеста година на гробљу у Томашици.
      Ово Дарино ходочашће до будућег јој гроба ме подсетило на Наде сестре и мој недавни одлазак у завичај поводом поменуте мајчине годишњице.
 
     Дара ми  је написала дивно писмо поводом телевизијске моје једносатне емисије ''Ојкача - лирска позлата крајишке душе''. То је надубљи увид у ову древну пјеванију, то само песници могу. Авај за бетониране етномузикологе и прдоње са катедара који ништа о овоме корену не знају. Ових дана водим борбу у Bеограду да се ојкача (ојкање) наново номинује за светску нематеријалну културну баштину  као динарско српско певање које нам Хрвати украше кандидујући га УНЕСКУ као своје. Урадише то и са бећарцем и нијемим колом. У бесцење ми Срби (наше државне институције које  немају ни закон за нематеријално културно наслеђе)  дадосмо своје дубине душе и понорнице духа. Узеше нам то као ратни плен.
        Дара зна да пјева ојкачу, морам је чути поново, једном смо у Врбасу на Фестивалу младих  за столом пуним песника запевали, уствари, Дара је мене ''напола виленог'' чула, а онда одјекнула и сама, љесковачки заојкала.
       Све што видех у овом твом прекрасном прилогу, јесте  ојкачки хук једне судбине која живи и траје као истински песник.
     Много ти хвала на дивном дару. И Дари хвала, свака јој част на пешачењу до Мочевића гробља.
 
      Овај твој видео-прилог послаћу драгим пријатељима који ће се тиме спасити од пролазнога праха и брига земаљских.
 
      Нека је жива и здрава дјевојка Дара, пјесникиња наша јака!

                                                                                                      Ненад Грујичић, 25. 03. 2012.
 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb