Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

Удружење књижевника Републике Српске, 3

nedeljkozugic | 08 April, 2010 14:21

 

 

КАКО ЈЕ НАСТАЛО

И ОПСТОЈАЛО УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
 

            Прве слабости држава је показала према писцима. А и како не би када су државу стварали писци који су народ водили преко непостојећег моста, од романијског тибета, до Санског Моста који је пао прије него што је мајка пјеснимка Боре Капетановића у селу Подлуг упитала писца ових редова: ''Шта ће бити са нама...?''
              Удружење књижевника Српске је настало у рату 1993. године, на Јахорини (гдје су се крили они који су стварали државу у облацима, преко туђих гробова и крви). Узалуд је непокретни Мирослав Топаловић говорио да се горе крије Али-баба и четрдесет разбојика, да њих више интересује профит од националног интереса. Народ то није могао да чује. Зашто. Зато што су му зауставиули дисање, дали оружје у руку и показали црну тачку рата...
              Како је настало? Све је било темпирано од стране државног врха, преко Неђе Шиповца и Недељка Бабића. Они су, послије књижевне вечери на Палама, на којој се није чула муха колико је публика била усредсређена на ријечи писаца учесника, предложили да предсједник буде Никола Кољевић,  Никола Вуколић, потпредсједник, а Ранко Поповић секретар.
              Како је опстојало, када се већ родило. Понекад, када заплаче, отпјевали су му успаванку, али као груба мајка, која га лажно утјеши и окрене се на другу страну, јер је савлада сан. Дјете је плакало, цвилило а нека су чак и умирала (Бранко Чучак, Ђуро Дамјановић и Радосла Самарџија).
             Ништа зато. Требало је добити рат, а изгубити праве људе. Прече је било да се рођају државна предузећа за шверц са непријетељима (''Центреx'', ''Селект импеx'', и друга под контролом државног врха), него да се писцима примакну главе. Могли су се погледати ''очи у очи'', па ето белаја. Воли Радован Јоју Тинтора него Удружење књижевника. Да није тако, савјетник би му било удружење, а не ''молер'' Јоја. Јоја је контролисао проток акцизне робе, а нарочито цигарета и алкохола, а писци много пију и пуше. Све би попили и попушили, како би Рашо продао картон цигарета за 3 хиљаде марака или литру пића за 80 марака. Не иди и не питај, ниси ваљда писац ових редова!?

            Никола Кољевић, онакав какав је био - није се сналазио. Имао је научни дигнитет, па чак и државнички, али ратно профитерски – није. Већ се почео колебати и трпити потртесе у себи, али – коме то рећи?
              Послије Николе Кољевића за предсједника долази Владимир Настић, суштинска  добричина, али неће се љутити – изломљен ратним компромисима, а највише оним које је циљано према њему упућивао Војо Максимовић. Тако човјек каже, али није имао моралну опстојаност да томе да јавне димензије. Нагутао се страха у комунизму и са Радовановом и Војином додатном дозом – замукао. Откочи га понекад по која чашица, али – касно. Његов секретар Бабић је био као Епиметеј, Прометејев брат, човјек који касно схвата (а можда никада). Обојица били јалови за сваки вид социјалне акције.
                   Циркуси организовања и вођења скупштина су невиђени и нечути у исорији Удруженбја књижевникка. Ту се јасно остварује пророчанство Иве Андрића: ''Биће више оних који ће написати, него прочитати књигу''. Таква је била скупштина у Зворнику (у Основној школи ''Свети Сава''), у Бања Луци (Педагошка академија и посљедња у Угоститељској  школи).
                 По систему тајног гласања, изабран је Зоран Костић за предсједника. Преузимајући улогу предсједника обећао је сазвати сједницу Управе Удружења  за седам дана, али је није сазвао ни за четири године. Треба признати да је премјестио сједиште у Бања Луку (уз моју маленкост), покренуо часопис ''Залог'', појавио се на више мјеста, као предсједник Удружења или жирија. Сједницу предсједништва није никада зазвао. Умјесто да припреми ревизију чланства, рад Удружења књижевника је свео на мртву тачку, по принципу: Удружење – то сам ја!

                                                                                                                      Недељко Жугић

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb