Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

Kод фризерке

nedeljkozugic | 07 April, 2010 08:35

 

 

ДА ТЕ НЕМА ТРЕБАЛО БИ ТЕ ИЗМИСЛИТИ

         Лаган, као вјетар што походи Романију, уђем у фризерску радњу на Сокоцу, недалеко од сједишта предузећа у којем радим већ десет година, чији назив није више ''Српске шуме'', већ у наводницима ''Шуме Републике Српске''. Све то, наметнули су међународни мешетари, прије инфицираног Закона о шумама  по којем је балван пукао чим га погледаш.
Ако има људи у фризерској радњи, када уђем, завлада нека тишина, али нема напетости у њој, као да се  боје да имам код себе чешаљ за мисли или да видим невиђено и чујем нечуто.
         Фризерка, старија, већ бака, али брзих узмаха, чује све што људи кажу, па и оно што неће да кажу. Сасвим могуће, јер ако је коса антена мисли, провлачећи прсте кроз косу оних које шиша,  кроз њена нервна влакна струје  мисли у овитку неказаних ријечи.
Осим тога, човјек код фризера, шишајући косу, браду, длачице из ушију, жели несвјесно да се ослободи овоземаљске прљежи у људским односима, како би изашао чист, као крсник на бојиште послије молитве.
          У том граду сам оставио неизбрисиве трагове неприлагођености сили и силницима, мафијашима и профитерима, онима који су без дана стажа  стекли богатства, гријешећи се од гробове изгинулих у протеклом рату, али и од ровове и борце које су  гурнули у рат, крадући им будућност  узимајући себи фабрике а њима ништа и остало.
        У том граду сам доживио да они који би ме до јуче склонили из живота, сада персирају, јер их је небеска сила натјерала да осјете гријех према онима који нису тражили ништа осим да буду непоткупљиви свједоци свега што се дешавало, а нису издали народ и националне интересе.
          Такви не улазе у ову радњу, већ они избирљивији, култивисанији, што би рекли поштени сељаци, оћутни, који говоре кратко и појмљиво, који споро причају, а брзо мисле.
А ја сам увијек подешавао акционе струје мозга да ''чујем'' њихове мисли, јер давно сам то прочитао и увјерио се у тачност да човјек оно што мисли, то и чини.
У фризерској радљи, код Ангелине, људи мисле шта говоре, а  говоре оно што мисле. Мислима им није тијесно у кошуљи говора.
          Људи који се код ње шишају су као биљке, које реагују на осјећаје и мисли својих власника. Они су за невидљиву књигу живота непоткупљиви свједоци, који показују пут до универзалне животне истине. Нису храбри да вас подрже на лицу мјеста, на којем остављате свој и њихов печат истине, али јесу поштени, да вам на скровитом мјесту кажу шта мисле.
           Увремењени су, знају да је ово недоба истине и правде, да је држава бесудна и да је за лаж награда, а за истину казна.
Фризерка у брзном крету, према запамћеној матрици претходног шишања, одрађује посао уљепшавања, до култивисаног краја, када скида огледало са зида и показује одлик главе са потиљка.
           Ипак, од свих тих људи који се шишају, а нису длакави изнутра, запамтио сам оно што ми је рекао један добромислени адвокат и један емпатични хирург, који ме оперисао након рањавања у Војнох болници у Сокоцу. А можда су ми то и најдраже ријечи које сам у животу чуо: ''Да те нема, требало би те измислити'' (адвокат) и ''Пишеш, као да ми читаш мисли'' (хирург).
           Након тога сам записао да су ријечи, које имају у себи енергију љубави и истине добромисленог и праворјечивог човјека, мале муње – свјетлице које прожимају цијело тијело, јер су прошле кроз средиште срца.
Томе бих додао само ријечи највећег српског духовника, који је добијао информације од Духа Светога, Николаја Велимировића: ''Силна је ријеч, као гром. Она поражава грешника, мелем је болноме и потиштеноме, утук развратноме, а опомена богатоме''.
Или, генијалног Андрића, који је писао и говорио: ''Никада не знаш од кога ћеш чути праву ријеч''.
         А фризерска радња на Сокоцу, остаће ми у сјећању као истурено одјељење психотераписјеке заједнице у којем су људи добромислени и праворјечиви. Пензионер, најчешће, говоре оно што се не може научити из књига - оћутно и мудрословно, тако да им је ''искуство дијете мисли, а мисао дијете акције''.

                                                                            Недељко Жугић

 

 


Koliko je jada i čemera kod nas. Kad bi sav jad u dlaku prerasto nikad sunca vidjeli ne bi. pozdrav zemljače mandrak72 07/04/2010 18:32

 


Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb