Nedeljko Žugić, 1

ДА ТЕ НЕМА ТРЕБАЛО БИ ТЕ ИЗМИСЛИТИ

         Лаган, као вјетар што походи Романију, уђем у фризерску радњу на Сокоцу, недалеко од сједишта предузећа у којем радим већ десет година, чији назив није више ''Српске шуме'', већ у наводницима ''Шуме Републике Српске''. Све то, наметнули су међународни мешетари, прије инфицираног Закона о шумама  по којем је балван пукао чим га погледаш.
Ако има људи у фризерској радњи, када уђем, завлада нека тишина, али нема напетости у њој, као да се  боје да имам код себе чешаљ за мисли или да видим невиђено и чујем нечуто.
         Фризерка, старија, већ бака, али брзих узмаха, чује све што људи кажу, па и оно што неће да кажу. Сасвим могуће, јер ако је коса антена мисли, провлачећи прсте кроз косу оних које шиша,  кроз њена нервна влакна струје  мисли у овитку неказаних ријечи.
Осим тога, човјек код фризера, шишајући косу, браду, длачице из ушију, жели несвјесно да се ослободи овоземаљске прљежи у људским односима, како би изашао чист, као крсник на бојиште послије молитве.
          У том граду сам оставио неизбрисиве трагове неприлагођености сили и силницима, мафијашима и профитерима, онима који су без дана стажа  стекли богатства, гријешећи се од гробове изгинулих у протеклом рату, али и од ровове и борце које су  гурнули у рат, крадући им будућност  узимајући себи фабрике а њима ништа и остало.
        У том граду сам доживио да они који би ме до јуче склонили из живота, сада персирају, јер их је небеска сила натјерала да осјете гријех према онима који нису тражили ништа осим да буду непоткупљиви свједоци свега што се дешавало, а нису издали народ и националне интересе.
          Такви не улазе у ову радњу, већ они избирљивији, култивисанији, што би рекли поштени сељаци, оћутни, који говоре кратко и појмљиво, који споро причају, а брзо мисле.
А ја сам увијек подешавао акционе струје мозга да ''чујем'' њихове мисли, јер давно сам то прочитао и увјерио се у тачност да човјек оно што мисли, то и чини.
У фризерској радљи, код Ангелине, људи мисле шта говоре, а  говоре оно што мисле. Мислима им није тијесно у кошуљи говора.
          Људи који се код ње шишају су као биљке, које реагују на осјећаје и мисли својих власника. Они су за невидљиву књигу живота непоткупљиви свједоци, који показују пут до универзалне животне истине. Нису храбри да вас подрже на лицу мјеста, на којем остављате свој и њихов печат истине, али јесу поштени, да вам на скровитом мјесту кажу шта мисле.
           Увремењени су, знају да је ово недоба истине и правде, да је држава бесудна и да је за лаж награда, а за истину казна.
Фризерка у брзном крету, према запамћеној матрици претходног шишања, одрађује посао уљепшавања, до култивисаног краја, када скида огледало са зида и показује одлик главе са потиљка.
           Ипак, од свих тих људи који се шишају, а нису длакави изнутра, запамтио сам оно што ми је рекао један добромислени адвокат и један емпатични хирург, који ме оперисао након рањавања у Војнох болници у Сокоцу. А можда су ми то и најдраже ријечи које сам у животу чуо: ''Да те нема, требало би те измислити'' (адвокат) и ''Пишеш, као да ми читаш мисли'' (хирург).
           Након тога сам записао да су ријечи, које имају у себи енергију љубави и истине добромисленог и праворјечивог човјека, мале муње – свјетлице које прожимају цијело тијело, јер су прошле кроз средиште срца.
Томе бих додао само ријечи највећег српског духовника, који је добијао информације од Духа Светога, Николаја Велимировића: ''Силна је ријеч, као гром. Она поражава грешника, мелем је болноме и потиштеноме, утук развратноме, а опомена богатоме''.
Или, генијалног Андрића, који је писао и говорио: ''Никада не знаш од кога ћеш чути праву ријеч''.
         А фризерска радња на Сокоцу, остаће ми у сјећању као истурено одјељење психотераписјеке заједнице у којем су људи добромислени и праворјечиви. Пензионер, најчешће, говоре оно што се не може научити из књига - оћутно и мудрословно, тако да им је ''искуство дијете мисли, а мисао дијете акције''.

                                                                            Недељко Жугић

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Osmjeh monike Beluči na Zlengori
• MLADEN ČOLIĆ – SMRT KOJA ŽIVI
• NEDELJKO ŽUGIĆ: ZAVIČAJNE, PROROČKE I ANTIRATNE PJESME
• www.e-novine.com - Petar Luković (JAVNA OPTUŽNICA)
• ISTRAŽIVANJA: MEDIJI I CRNA MAGIJA
• ОТВОРЕНО ПИСМО ЗАВОДУ ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВA ISATOČNO SARAJEVO
• Bosna i Hercegovina: SILOVANA UČITELJICA ŽIVOTA
• Ljiljana, jabuke i knjige
• OSMJEH MONIKE BELUČI NA ZELENGORI (Nedeljko Žugić)
• SONJA, GALAKSIJA KOJA VJEČNO SIJA (Nedeljko Žugić)
• ISTRAŽIVANJE: GUTAČI DUŠE (psi-karakteristike)
• ПИСМО САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
• СПОМЕНИК СИЛОВАНОЈ УЧИТЕЉИЦИ ИСТОРИЈЕ
• BILJKE IMAJU EMOCIJE I OSJETE BOL
• Nedeljko Žugić: BILJKA PRIMA BIOENERGIJU
• JASMINA
• TAJKUNI U SPC
• ANDRIĆGRAD, 14. 10. 2012.
• SVE ŠTO NAPIŠEM - AKO NIJE BILO: DOGODI SE
• NIJE PRIMAO SARADNIKE, JESTE MITO
• Ima li spasa, Bože Nevidbože?
• БЕСУДНА ДРЖАВО, МАЈКО И ПРИМАЈЧИЦЕ
• Dok sam čekao Biljanu
• КРОЗ ТЕСЛУ ЈЕ ГОВОРИО ДУХ СВЕТИ
• SUSRET GENARACIJA NAKON 45 GODINA
• KAKO JE DARA SEKULIĆ NAŠLA GROBNO MJESTO
• KRADLJIVCI BUDUĆNOSTI ILI ŠUMSKA MAFIJA PUSTOŠI ŠUME
• Nedeljko Žugić: Intervju za RTV IS (Dejan Kerleta)
• PROROČKA PJESMSA (molitva snijegu)
• Festival poezije za djecu Istočno Sarajevo
• NOVI OBLICI SPECIJALNOG RATA
• NA PUTU DO POSVEĆENJA I PROSVJETLJENJA ISTINOM
• FACEBOK - PSIHIČKI VIRUS LJUBAVNE I BRAČNE KUGE
• Petar Ćosović: Kako sam uhvatio (i spasio) fransuske pilote
• POTVRĐENO VIĐENJE UNAPRIJED, PORUKA IZ PAKISTANA, GRADA KALGARIJA
• OSMA ŠUMARIJADA 2011 (Teslić 14-16. jula)
• PJESME ZA BILJANU
• VOLJENA ŽENA
• Traktat o vodi
• PUTIR BRANKU ČUČKU

• ELEKTRONSKI I STAMPANI MEDIJI [10]
• VIĐENJE UNAPRIJED [23]
• PORTRET POZITIVNIH LIKOVA [5]
• PARAPSIHOLOGIJA [2]
• MOJE KNJIGE [3]
• LJUDI GOVORE [3]
• ISTRAŽIVANJA [16]
• ISTINOM PROTIV LAŽI [7]
• ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE [40]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom