Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

МРЖЊА ПРЕТКОДНИЦА РАТУ

nedeljkozugic | 07 April, 2010 20:28

ИНФЕКТИВНИ ЈЕЗИК МРЖЊЕ
КАО ПРЕТХОДНИЦА РАТУ

 Николај Велимировић: Новинари, у великој већини, постали су дописном школом злочина, страсти, и порока.  Молим новинаре наше да се старају да зидају душу и карактер нашег народа обазривим и мудрим писањем. Морална одговорност модерног новинара није ништа мања од моралне одговорности свештеника и учитеља.
 
                     
         Новинари, имање или више образовани,  знају да медији имају највећи утиицај на људе и њихову интерпретацију и перцепцију реалности.
       У напонском пољу јавног мњења врши се страшна пропаганда и притисак психотичних и нералних новинара, којима е свијест пала у несвјест, на колективну свијест национлно подијељеног народа, као и пред рат, али и у самом рату. Дакле, рат у људским главама, није престао, примирја и мир су само припреме за нови, у којем ће напади бити подлији.
          То је стање, што би рекао Фројд, ''неподношљивих околности'' због великих притисака изнутра  и са вана, када се сентрифугалне и центрипеталне социјалне силе помијешају, као јужни и сјерени вјетар, који најбрже отапа снијег.
          Андрић би мудро рекао: ''Чувајте се људи који мисле да су угрожени, они увијек изненада, неочекивано и подмукло напдају'', а Војислав Лубарда би додао ''најопаснији су људи који маштају'', али не по оној народној ''моја машто, моја машто, што ме мучиш али низашто'', већ циљно, имајући при руци моћно средство дјеловања на људе  - медије, а поготово телевизију.
             Када је у питању Федерална телевизија и Бакир Хаџиомеровић и његових 60 минута, најбоље рећи ''кaкав човјек таква и бесједа''. Он се понаша као стотину хајкача на једног зеца, којег хоће да натјера не на једну пушку, већ на масовни линч. Он са својим плаћеним новинарима подстиче негативне елемената у новинским и телевизијским вијестима, а позитивних  нема ни за лијека.
              Слажем се, што би рекао Горки, ''да је истина Бог слободног човјека'', али новинари који су робови мржње не виде да је у ријечима живот, већ вид само смрт. Желе да жртва њихових медијских удара зaврши у затвору или на гробљу, како рече њихов слијепи експонент Драган Лукач, који има везе са полицијом колико баба са атомском електраном. Прије свега, он не смије да расипа ријечи и оптужбе, јер као на замјеника директора Агенције за истраге и заштиту, његова ријеч би требала да буде извршна, а не спорна и оспоравана. Он се понаша, као пред рат, генерал Благоје Хаџић, који је рекао да ће све непријатеље Југославије наћи у мишијој рупи, или лицемјерни Стипе Месић, који је сједајући у Столицу предсједника предсједништва СР Југославије говорио, да га сви виде и чују, да има државе на чијем је он челу. То им се не узима за зло, већ н оно везано само за Србе, који су најбољи народ на свијету за друге, а само себи не ваљају. То рече Стипе Месић у сред Београда: ''У''(столици) државе коју растура, ''У'' сред Београда, престолног града Срба, а ''У''(стаде) и оде ''У'' Независну државу Хрватску.
           У Републици Српској и БиХ има Закон о заштити од клевете, који у бесудној и непостојећој држави БиХ не важи, јер ''правда држи земљу и градове, правда држи, а неправда руши''. Додајући томе да се води скривени рат мислима, отворени у ријечима и скривени у наоружавању и лобирању западних шпијунских агенција да Бошњака и Хрвате подрже у муњевит рату против Срба у Бих (блицкриг), ако изађу на референдум, са, по њима, разложном позадином: ''У прошлом рату, ми смо изашли на референдум за суверену БиХ, а Срби су устали на оружје, а сад ако они изађу на референдум за суверену Републику Српску, ми ћемо се дићи на оружје''.
             Имајући у виду да је људска судбина везана за ратове и одбрану од њих, као и чињеницу да је Босна и Херцеговина неминовно нестала у својој троједности са престанком функционисања СР Југослвије, као ''срце'' тог организма, оно је прво пукло, она је по андрићевој дијагнози ''земља мржње''  у којој и цвијеће вене.
           Језик медија поново сије страх, хушкање, смрт једном човјека на челу ''злочиначког народа'', а од кохезионог јединства народа и народности у БиХ нема и никада неће бити ништа.
              Нато пакт је знао да ће бити болно одвојити Косово, као огњиште духовности Срба, а када су то успјели сву пажњу су усредсредили на Републику Српску и премијера Милорда Додика, који штити православље, као Свти Сава, од ватиканске најезде и џихадлија.
              Ђинђића су, када им је рекао ''ако се Косово одвоји од Србије, ми ћемо Републику Српску припојити Србији'' убили са плаћеним наручиоцима који су  чували режим Слободана Милошевића, моји је, што би рекао велики српски писац, био агент ЦИА до пола утакмице…
             Војводина, без обзира што има 80 одсто Срба, ће се одвојити, јер је то пут неофашизма и НАТО пакта према Русији… А руска мафија, није ли продала државу НАТО пакту?
              Ипак, као необичан човјек (али не зломислен и злорјечив зато што је то у мени и што то хоћу) чије су се прогнозе оствариле, вјерујем у Теслину универзалну одбрану човјечанства од зла: ''Енергија једне мисли може одредити кретање цијелог космоса'', али, прије тога, у пророчанства која се поклапају да је трећи свјетски рат већ почео (2009-213). Ко не вјерује нека слуша политичаре, новинаре и друге људе, у њима је напет стријела јавних прозивки, хушкања на крв, брут, сјечиво, смрт…
              Ипак, има нада, као што би рекао хроми Вук Караџић: ''Неда се, али ће се дати''.
             Ријеч, као специфична људска драж, носи акционе струје мозга. Ко ће се коме дати, видјећемо, али садашње стање је стање ''неподношљивих околности'', тако да добромислен човјек нема стрехе испод које би се склоно.
           Зато се сваки дан деси једно или два убиства, као резултат општедруштвеног безнађа и беспомоћности друштва појединцу, како би му очували ментално здравље, да не стави ороз на душу и изврши насиље над самим собом.
            И без рата, ми смо народ украдене будућности, којем је прошлост жива закопана у садашњост.
             Поштени новинари и интелектуалци немају шансе да то поправе, јер им је вода до уста, јер траже појас за спашавање од општег потопа страхом који носи инфективни језик мржње.

Март, 2009.                                                          Недељко Жугић

 

 

 

 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb