Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

Алија је Српски ујединитељ

nedeljkozugic | 08 April, 2010 13:32

 ШТА  ЈЕ  СР­БЕ  НА­ТЈЕ­РА­ЛО  У  РАТ 

               По­чет­ком 1991. го­ди­не, Али­ја Изет­бе­го­вић, без са­гла­сно­сти и оба­вје­ште­ња срп­ских чла­но­ва пред­сјед­ни­штва, од­ла­зи у при­ват­ну по­сје­ту пред­сјед­ни­ку Аустри­је Кур­ту Валд­хај­му, чо­вје­ку на­ци­стич­ке про­шло­сти ве­за­не за про­стор Ју­го­сла­ви­је. Та по­сје­та би­ла је усло­вље­на, да би  био при­мљен код па­пе у Ва­ти­кан.Ис­под де­бе­ле сјен­ке по­сје­те Ва­ти­ка­ну, кри­ли су се пу­те­ви у ислам­ске зе­мље са фун­да­мен­та­ли­стич­ком оријентацијом. Ни­је га бри­ну­ло ка­ко ће то при­ми­ти ви­ше од 32 по­сто Ср­ба у др­жа­ви ко­ју пред­ста­вља. Што су се ви­ше ши­ри­ли и пле­ли   пу­те­ви са ислам­ском фун­да­мен­та­ли­стич­ком мре­жом, све ви­ше је до­ла­зи­ло до хо­мо­ге­ни­за­ци­је Ср­ба у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Али­ја је по­стао срп­ски ује­ди­ни­тељ! Пред­сјед­ник је по­стао си­јач стра­ха: ''Или ће би­ти ка­ко Му­сли­ма­ни ка­жу, или не­ма ми­ра. Хи­ља­де мла­дих му­сли­ма­на об­у­че­но је и спрем­но да бра­ни су­ве­ре­ну Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, па ако тре­ба и те­ро­ри­стич­ким ак­тив­но­сти­ма, ако не­ко­ме пад­не на па­мет да по­ро­би му­сли­ман­ски на­род''.То је по­бу­ђи­ва­ло ко­хе­зи­о­ну си­лу ме­ђу Ср­би­ма. По ори­ги­нал­ним та­пи­ја­ма град Са­ра­је­во је по­диг­нут на ве­ћин­ској срп­ској зе­мљи, а Бо­сна и Хер­це­го­ви­на је  зе­мља на ко­јој су Ср­би вје­ко­ва­ли. Зно­јем су је за­ље­ва­ли и кр­вљу бра­ни­ли. ''У Бо­сни има два ми­ли­о­на Му­сли­ма­на, Ср­би и Хр­ва­ти не мо­гу да нас про­гу­та­ју'', ше­пу­рио се у из­ја­ва­ма пред­сјед­ник, гу­та­ју­ћи ри­је­чи о ми­ру.Љу­ди ко­ји су га по­др­жа­ли и об­на­ро­до­ва­ли ње­гов по­ли­тич­ки жи­вот, по­пут Ади­ла Зул­фи­кар­па­ши­ћа, ко­ји се од­ро­дио од ње­га осни­ва­ју­ћи ''Бо­шњач­ку стран­ку'', го­во­рили су: ''Али­ја же­ли, ку­пу­ју­ћи ври­је­ме, све да за­ва­ра, об­на­ро­ду­јући иде­ју о Бо­сни као гра­ђан­ској др­жа­ви, а у за­сјен­ку вла­сти кро­ји мре­жу ислам­ске ре­пу­бли­ке...''. Та­ко је Бо­сна све ви­ше по­ста­ја­ла ба­ру­та­на. Изетбеговић је игре лу­ка­во­сти  на­у­чио пред су­до­ви­ма и у за­тво­ру. Ча­као је мо­ме­нат за иза­зи­ва­ње ра­та. Па­три­от­ска ли­га би­ла је об­у­че­на и на­о­ру­жа­на. Офан­зив­ни Му­сли­ман­ски фун­да­мен­та­ли­сти ку­пи­ли су аме­рич­ку ад­ми­ни­стра­ци­ју, ко­ја их јер по­др­жа­ла у ра­ту за су­ве­ре­ну Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну.На Осни­вач­кој скуп­шти­ни Стран­ке де­мо­крат­ске акције чуо се поклич: ''Ша­хов­ни­ца и по­лу­мје­сец ће би­ти на Дри­ни''. То је прет­хо­ди­ло ве­зи­ва­њу ша­хов­ни­це и зе­ле­не за­ста­ве. То је дизало сјенке сјен­ка стра­ха до не­ба. Му­сли­ма­ни нису слали сво­је ре­гру­те на слу­же­ње вој­ног ро­ка из­ван Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, а то је сти­му­ли­сало њи­хо­ве офи­ци­ре да се по­ву­ку из Ју­го­сло­вен­ске на­род­не ар­ми­је.Ср­це Са­ра­је­ва је дрх­та­ло. У пр­ви су­мрак љу­ди су на­сто­ја­ли да што при­је до­ђу ку­ћи и укљу­че те­ле­ви­зор, ка­ко би се ин­фор­ми­са­ли до­кле је рас­ко­шно зло до­шло. Оно је по­пут бу­ји­це, ка­да пук­не бра­на, кре­ну­ло си­ло­ви­то и ни­шта га није мо­гло за­у­ста­ви­ти, чак и да се не­бо и зе­мља спо­је.  Рат се мо­гао из­бје­ћи да Бо­сна и Хер­це­го­ви­на ни­је про­гла­си­ла не­за­ви­сном. То ни­су хтје­ли они ко­ји су ис­ту­ри­ли пла­ка­те са ве­ли­ким ''ЗА''' су­ве­ре­ну Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну. Та  же­ља је зра­чи­ла, као Јун­го­ви сим­бо­ли, у сан оних ко­ји су гла­са­ли. Офан­зив­ни фун­да­мен­та­ли­сти су го­во­ри­ли: ''Ко ни­је гла­сао за су­ве­ре­ну Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, не­ка иде у Ср­би­ју''. Фор­ми­ра­не су ору­жа­не сна­ге Странке демократске акције, која је на­о­ру­жа­ла 30.000 чла­но­ва, пре­те­жно снај­пе­ри­ма, ла­ким пје­ша­диј­ским на­о­ру­жа­њем и мин­ско-екс­пло­зив­ним сред­стви­ма. Снаб­ди­је­ва­ње је ишло пре­ко Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске, а фи­нан­си­ра­но је из Ира­на и Ли­би­је. У плану је било формирање ''Хан­џар ди­ви­зи­ја'' у Би­је­љи­ни, ''Ху­син­ска ди­ви­зи­ја'' у Ца­зи­ну, ''Сма­ил-ага Чен­гић'' у Са­ра­је­ву, ''Ке­мал-па­ша Ата­турк'' у Бре­зо­ву По­љу код Брч­ког, ''Цр­ве­ни фес'' у Бо­сан­ском Но­вом, ''Му­сли­ман­ска гар­да'' у Звор­ни­ку и ''Дрин­ска ди­ви­зи­ја'' у Бра­тун­Ацу, а фор­ми­ра­не су и дру­ге је­ди­ни­це у цен­трал­ној Бо­сни.Био је то разлог за Србе да прихвате рат, али не за троједну Босну, већ за опстојање у животу, јер су им свјежа сјећања на Први и Други свјетски рат, у којем, по жељи и дјелу њихових непријатеља,  сво добро било под земљом.Непријатељи Срба спре­ма­ли су се да Бо­сну бра­не гр­мља­ви­ном рат­ног оруж­ја да не би, по оној на­род­ној, ''па­ла ша­па­том''.               

Недељко Жугић   

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb