Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

Културни овитак Републике Српске

nedeljkozugic | 08 April, 2010 13:05

 

 

ПРОИЗВОЂАЧИ ПРОШЛОСТИ
СУ КРАДЉИВЦИ БУДУЋНОСТИ

           Човјеков однос према култури је исти онакав какав је према природним добрима. Узмимо примјер савремене шумокрадице, са мобилним телефоном (као средством дојаве), моторком и камионом за утовар украдених трупаца. Дајте му улазницу за било коју културну манифестацију, одбиће је са презиром. Ништа нису бољи ни политичари, осим ако им од тога зависи опстајање на функцији.
            Баш их брига за духовне напоре којим се проширују димензије људских односа, опстанка у љепшој стварности.
             Они су ослоњени на природу само ако имају директне користи, јер: ''Нема паре без омаре'' и ''тешко оном ко бјeжи од пања, јер у више све је грана тања''.
Њихова надмоћ над природом се мјери што већом зарадом, узимањем, а не давањем. Шта га брига за културу, као човјекову ''другу природу''.
             Код нас је у галопу кич  и шунд као појава манифестационе, масовне културе. А масовна култура се идентификује с вулгарном културом најнижег нивоа. За то су најодговорнији људи у Министарству за просвјету и културу (а боље би било да је то одвојено министарство), који немају јединствену матрицу дјеловања, тако да им културну политику креирају директори домова културе које постављају локални политичари, с формално-правно испуњеним условима за то, али што са суштинским бављењем културом нема никакве везе.
          Код нас је, када је у питању наше Министарство, најважније споменути стимулисање шунд литературе и дивље књижевности.
          У недостатку државних издавачких кућа и институције рецензије,  Министартво сваке године расписује конкурс за суфинансирање издавачке дјелатности, гдје се додјељују новчана средства за штампање књига, које су најчешће на нивоу кућне књижевности или књига за своју душу, људи који наопако дишу и пишу.
              Култура у РС-у је још периферна у односу на неке друге дјелатности, наведено је у информацији о стању у култури које је усвојила Народна Скупина РС.
Антон Касиповић, министар за просвјету и културу, тврди да ''влада пружа култури оптималну шансу онолико колико сама култура својим пројектима може да се наметне и избори за бољи статус путем ресорног министарства и других установа''.
Тачно тако, али ресорно министарство треба да препозна и стимулише елитне умјетнике, како културу и културне појаве не би мјерили са бездушним људима који пустоше шуме, јер, што би рекао Хурем Вилијам Малок, ''култура није замјена, него кључ живота''.
             Како? Врло лако! Треба за директоре центара за културу постављати еминентне књижевнике или неке друге умјетнике, а не страначке послушнике који воде и заводе ''Андрићевим стазама у Вишеграду'', ''Вишњићевим данима у Бијељини'', ''Књижевним сусретима у Добоју'', ''Књижевним сусртима на Козари'', ''Каштел-фесту у Баљој Луци'', ''Видовданским пјесничким сусретима'' у Сокоцу, ''Данима Душка Трифуновића'' у Палама, ''Петровданском вјенцу'' у Калиновику, ''Дучићевим вечерима поезије'' у Требињу... На тим сусретима и манифестацијама су неки писци брзо заборављени,  а неки који читав живот пишу једну пјесму, су незаобилазни и ''незаборавни'', јер производе прошлост крадући будућност.
Због тога би могли споменици поцрвењети од стида!
              Крајње је вријеме да наше министарство почне креирати кулурну политику Републике Српске.

                                                                                                       Недељко Жугић

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb