Nedeljko Žugić, 1

ВИЂЕЊЕ УНАПРИЈЕД, 1

nedeljkozugic | 07 April, 2010 21:11

КОЛЕКТИВНА СМРТ
БЕЗ ОДЛОЖЕНОГ ДЈЕЛОВАЊА

Данас, када је сваки просјечан човјек освјешћен до те мјере да појима да је СДС империја зла коју треба масовно осудити и са уста најстрашивијих људи скинути печат ћутања.

           Како препознати лоше људе који су кројачи народне судбине? Лако, јер су недодирљиви када је влат у њиховим рукама. Народ су осиромашили, раселили, довели до неподношљивих односа, украли му будућност, шишају га испод коже, убијају изнутра. Имају мафију против које је обичан човјек немоћан, јер у бесудној држави нема правде, а поготово за сиротињу.
          Када човјек, који нема више шта да изгуби, отвори благајну непотребних дјела СДС-а, из ње прво изађе струја смрти, расељењени народ, који је, напуштајући своја огњишта, кренуо нигдје, никоме, никуда. Нису у бољој прилици ни они који се нису расељавали, јер и у њих је празна кућа. Боље би било да смо сви постанари и у најму, али да имамо какву такву плату и егзистенцијалну сигурност.
              СДС-овци, купују држву коју је сиротиња заљевала крвљу и знојем. Међу њима је, нимало случајно Момчило Мандић. У његовом родном Калиновику, кажу: "Кад сви спавају, Мандићи раде". Преведено на данашње прилике: ''Што више народ сиромаши, он се више богати''. Он је један од првих СДС-ових богаташа, који је још у држави Анте Марковића, кад су се палили инфлаторни динари, дилерисао, у Београду, на Зеленом Венцу и у Кнез Михаиловој… Као шеф прествништва (конзулата) РС у Београду, рекао је рањеницима који су штрајковали глађу: "Купићу пола Државе коју сте ви заљевали крвљу…" И купио је, а рањеницима је презуо ципеле, па чак и онима чије ноге корачају по подземним свјетовима. У Српском Сарајеву, на простору од двијестотине метара, има двије бензинске пумпе, у Коњевић Пољу трећу, има и четврту, пету, депонију у Дворовима, хотел у Лондону, а након убиства начелника ЦЈБ Српско Сарајево, на Сокоцу, почео је правити пумпу. На сву срећу - градња је стала, али је стало и дисање народу.
             Под његовим покровитељством, непосредно послије потписивања Дејтонског споразума и изласка народа из Сарајева (те тужне избјегличке офанзиве) уприличена је Хајдучка вече у Зворнику. На тој вечери, у дубокој тајноти, формирано је Удружење "Црна рука".
               Из тог удружења су регрутоване убице и платише убица. Задаци су били да се жртва прати више мјесеци, са појчањем праћења трагова посљедње седмице. Тај рад је уз аконтацију (половина суме од уговорене цијене), а други дио се добија када убице, користећи колумбијску сачекушу, уз сигурну логистику својих платиша, убију жртву и одбрзају у правцу сигурних склоништа. У то вријеме, платише, се нађу негдје на званичном мјесту, како би имали алиби да немају ништа са злочином. Често породицама жртава изјаве саучешће, помогну приликом сахране, купе станове… Укрити у добротворе, не бјеже од народа него му улазе под кожу, у петне жиле, у снове. Те игре луквости су научили још у комунизму.
            Мафија је убила Николу Кољевића (јер се прије Биљане почео колебати и дистанцирати од Радована), Белог Вука (са поскочицом: Срђанова смрт је наш живот!), Љубишу Савића Маузера, Ристу Југовића, Горана Марковића, Предрага Ласицу (али не "колумбијском сачекушом", већ изнутра - таблетом). Зашто? Зато што су се супроставили финансијској и политичкој мафији.
            На челу организовне, умрежене мафије, стоји државни врх.. Јадни смо ми као народ, када нам то саопштава Педи Ешдаун, а не наши истражни и правосудни органи. Радован је правио на романијском тибету пјесничку државу у облацима, да му народ узлети у небо, а он је у црну земљу пропао с тугом. Шта би друго радио нарко-дилер, специјалиста за групну психотерапију, који је рекао "да ће нестати један народ у рату", а касније "борили смо се са једном руком" и "нећемо ми муслимане да порзимо". Он је, као квазиспецијалиста и нарцис који разапиње душу народа којег води, рекао: "Хаос има своју логику". Има за профитере, јер "неће муслимане да поразе", када могу стезати Сарајево, Бихаћ и Горажде, све дотле док картон цигара не буде три хиљаде марака или килограм кафе осамдесет марака…Продавали су робу, људе, градове. То је потврдио Алија, када су се окупили његови инвалиди, желећи да им подигне инвалиднине. Рекао је: "Нека иступи неко од вас који је узео четничку трирорију, за корак… Купили смо Горажде и Бихаћ, али и остале територије…" Инвалиди су се мирно разишли, а Алија се помолио Алаху, што је и ту битку добио.
            Зашто су апсурдно ратовали: пођи-стани-одустани? Јер им је такав рат одговарао. Зашто? Зато што су туђим рукама ратовали, а својим узимали паре. По њима се рат не би, до посљедег борца, никда завршио.
            Рекли смо, прије Биљане се почео колебати Никола Кољевић, па су га убили. Он је као угледни Србин извлачио из затвора Радована Караџића и Момчила Крајшника, који су затворени због пивредног криминла. Били су уплетени у аферу Енергоинвестове ОУР-а "Грађење. Радован је ''лијечио'' раднике Енегоинвеста па је Стојкиним радницима давао боловање, а они су њему правили велику шталу за узгој стоке и гљива на Палама. И Крајишник је имао своје талове. Зато су се и нашли у затвору. У вријеме свесрпског буђења, као лидери, призвали су Николу к себи. Биљана је сама дошла у Странку. Зато јој никада нису вјровали и увијек су је држали далеко од себе. Они су је и предложили за предсједника, а када је хтјела да врши ту функцију, доживљавала је увреде и понижења. У студију РТВ на Палама, док је Мирослав Тохољ био министар, гасили су јој свјетло, под изговором "нестало струје", а 26. јуна 1997. године, Радован јој је рекао да ће је ликвидирати. Она му је одговорила, прилично равнодушно: "Па, шта, мој живот и не вриједи пуно…" Он је попљувао, измалтретирао и избацио из кабинета, рекавши: "Ако не будеш послушна, убит ћу ти брата и братића у Београду…" Послије тога је отишла у Бања Луку. Летјела је на крилима народног гњева и то је искористила да оснује странку, која је требало да има највећи демократски потенцијал у Репубици Српској. Нису били сазрели услови.
           Казаностријанци са Пала и Сокоца, али и доње тачке Српског Сарајева, са беогрдском мафијом нису се дали у ланце везати, него су наставили да вршљају и џарају по души напаћеног народа. Чак су искоритили јалове акције лажне "Слоге" и поново се вратили на сцену. Умјесто "бабе" Биљане, понудили су "нену" Шаровића и братски загрљај са онима који су криви за рат. Моћници могу све, јер то су најгори слојеви из бивше комунистичке школе лукавости.
Искључили су свог лидера и Оца Репубике Српске из партије, пристали код међународне заједнице на све уступке, па и да га реш печена носе у Хаг, само да би остали на власти…
            Дуга сјенка њихових зала давила је народ. У помоћ им је прискакала и првославна масонерије, добар број православних свештеника и владика. То народ без сумње зна. Сада их, као фол, Качавенда проклиње да вишак хране дају комшијма…Премало је то за свеопшти вишак немања.
            Зашто шуму нису дали војсци, односно народу, како је лидер лоповске олигархије узвикивао, као бајалицу и мађијање ума војсци и народу. А од шуме и народа су направљене голе сјече.
            Спирала смрти се и даље врти. На реду је народ, јер он је зацрњен круг.
То значи да су народ довели у, како Фројд дефинише такво стање, у "неподношљиве околности"
Ако их не збаци са врата, ископаће сами себи гробове које неће имати ко затрпати, јер ће то бити колективна смрт без одложеног дјеловања.

Соколац-Пале, 1999-2002. Недељко Жугић

Komentari

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	April 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

ВИЂЕЊЕ УНАПРИЈЕД, 1

Komentari

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat