Nedeljko Žugić, 1

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

Непрочитани некролог Удружењу Књижевника РС

nedeljkozugic | 07 April, 2010 07:11


 

                    НИЈЕ ЗАМРЛО, ВЕЋ УМРЛО

 

 

Као човјек осјетљиве савјести, учествовао сам  у стварању Удружења књижевника Републике Српске, у рату 1993. године, на Јахорини, пред више од 50 књижевника из Србије и Републике Српске.
         Учествовао сам и у његовом одржању и опстојању, а као доказ су моји чланци, трактати и истраживања
          Према Закону   o Удружењима и фондацијама, Органи удружења Књижевника су: Скупштина Удружења, чланови Управе, предсједник Удружења, Надзорни одбор, Суд Части и Комисија за пријем нових чланова. Ништа од свега тога није радило нити је давало знакове живота за протеклих седам година.
         Удружење је имало неки углед док је предсједник био Никола Кољевић, али када је изгубио државничке функције, остала му је само та функција на којој се није прославио, јер су га склонили из живота... као ''самоубицу'' којег су убили други.
 Иза тога су биле бесмислене и свадљиве скупштине (у Палама, Зворнику, двије у Бањој Луци), на којим су писци личили на пијачаре, који се надмећу да продају јефтину робу.
          Нерад Удружења произвео је ''ницање'' књижевних клубова, у којима има свега више него писаца, а највише оних који су се бавили кућном књижевношћу. Нерад Удружења надокнадила је Бањалучка подружница, која је само имагинарно при удружењу књижевника Републике Српске (замрлом и умрлом), а захваљујући промућурном Здравку Кецману оно се регистровало на суди и има свој жиро-рачун, што је темељни доказ смрти Удружења књижевника Републике Српске. Како? Не могу подружнице, по регионалном, градском или било којем другом основу да да  се региструју као самостални правни субјекти, који користе име кровног удружења. 
 Удружење већ седму годину није одржало ни годишњу ни изборну Скупштину, ни једну сједницу Управе,  Надзорног одбора, Суда Части и Комисија за пријем нових чланова, а провејава у јавности да је  поднешено 100 молби за пријем. (Гдје? У гробље живих мртваца!)
        Закону о удружењима и фондацијама (члан 40) истиче да се удружење брише из регистра ''ако је протекло двоструко више од времена утврђеног статутом за одржавање скупштине удружења''. Скупштина је требала да се одржи сваке друге године, а за шест година није одржана ни једна нити је удружење давало икакве знакове живота. Оно није замрло, већ умрло.
        "Проблем је што у статусном смислу од стране Министарства просвјете и културе РС наше удружење није прихваћено као удружење од значаја", истакао је Зоран Костић, предсједник Удружења књижевника Српске. Костић је додао да је отежавајућа околност чињеница да Удружење не успијева да организује годишњу сједницу Скупштине ради подјеле која постоји међу писцима.
        Право је чудо како има око 215 чланова, и како се неко назива и ословљава његовим предсједником, те да  бањалучке подружнице Удружења књижевника РС договору са осталим подружницама годишњу сједницу Скупштине умјесто парастоса. Дивим се предсједнику покојног удружења како се шегачи са матичном књигом живих  мртваца.
         За сахрану и парастос постоје неизбрисиви трагови: "Рјешењем Министарства просвјете и културе РС од 13. децембра 2006. године, Удружење је добило средства у износу од 3.000 КМ да одржи сједницу Скупштине", која није ни помоћу трикова могла бити одржана, јер су писци неодговорни и имају оно што и заслужују. Њихово гласило ''Залог'' је поменик живим мртвацима, а његов застој да их нико неће учити како се живи, а то што су ''научили'' писати је њихов проблем и нека живе са њим.
         Властима то добро дође. Нуде све писцима ако се сложе по оној народној: ''Сложна браћа нове дворе граде, а несложна и старе разваљују''. Нуде им просторије и професионализацију секретара Удружења.
        Власт  неће  писце који постављају услове, већ оне који прихватају оно што им се  нуди. Осим тога, сваки писац је опасан свједок, што поштенији то непоткупљивији
Нуде им све осим парастоса за Удружење које није замрло, већ умрло, јер од писања се не може живјети, али може умријети.

                                           

                                                                  Недељко Жугић

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

I ALIJA JE RATNI ZLOČINAC

nedeljkozugic | 06 April, 2010 23:25


Raspadom komunizma u  trojednoj  Bosni  i  Hercvegovini nastale su nacionalne stranke  SDA, HDZ i  SDS. Te stranke su posljedica razbuđivanja nacionalnog bića koje je komunizam potisnuo.Ako je za Muslimane  Memorandum SANU dokument  Srpske akademije Nauka i Umjetnosti kao strateški program srpske inteligencije za zaštitu srpskih nacionalnih interesa, za Srbe je ''Islamska dekmlaracija'' Alije Izetbegovića ideološka matrica koja Muslimane priprema za rat i islamsku državu u Bosni i Hercegovini. Ta država je za neke muslimanske ideologe je određena od Alaha, a Izetbegović njegov izaslanik koji provodi njegovu volju. Da bi dokazao tezu da je i Alija ratni zločinac, intenzivno sam pratio sve što se dešavalo u stranačkom prenaviranju. Znao sam da će Srbi sami sebi nanijeti najveće zlo. U stvari, opšte je poznato da se srpska nacionalna moć podriva ratom u Bosni i Hercegovini, nekadašnjem "srcu Jugoslavije" i najveće kohezione sile za očuvanje "bratstva i jedinstva".U  Bosni, na čardaku ni na nebu ni na zemlji, sjedio je dušman sa dušmanom za istim stolom, ulagivao se jedan drugome, grudvajući se mozgovima, uzimajući jedan drugom potajn o mjeru, a  čuvao je suhi barut u potaji.Mačevi mržnje ukrstili su se u BiH i potekla je krv iz njene koride rata, zato što je "suverena država'' BiH bila za Muslimane i Hrvate, a za Srbe  ustašoidna. 

Konstitutivni elementi džihada u BiH

  a) Homeinijev damar u Hrasnici Ovaj naslov ugledao je svjetlo dana baš u "Javnosti", kada sam objašnjavao koliko je Hrasnica ispamizirana i zajedno sa Sokolović Kolonijom planirana kao veliki islamski centar u BiH. U Sokopović Koloniji planirana je gradnja najveće i najljepše džamije u Jugoslaviji (to je poznato i široj javnosti). Prije toga, prikazivan je film o Muhamedu u Hrasnici, dozvoljavana je stihijska gradnja kuća Sandžaklijama u Sokolović Koloniji, bez urbanističke saglasnosti, a kredite su dobijali iz islamskih zemalja preko džamijskih odbora. U to su Srbi teško vjerovali dok nije došlo do sarajevske krvave ratne koride. b) Islamska deklaracija Alije Izetbegovića Islamista   po   rođenju   i ubjeđenju, osuđivan zbog toga pa i od   svojih   sunarodnika   na četrnaest godina strogog zatvora, doživio je svoj procvat u raspadu komunizma, što je najpouzdanije svjedočenje da je komunizam bio plodno tlo za razvoj islama u bivšoj BiH, Sandžaku i Kosovu.Niko se još nije pitao od Muslimana zašto pohitaše za Apijom Izetbegovićem, kada su ga koliko juče osuđivali na robiju. Zašto? Zato što su se pripremali za rat, nema drugog objašnjenja, jer kako bi se dokazao taj paradoks da oni koji su ga slali u tamnicu idu za njim i nose njegov barjak.              Na prvoj stranici, kao misao vodilja, ''Islamske deklaracije'' Alije Izetbegovića piše:NAŠ CILJ: islamizacija muspimana!NAŠE MOTO: Vjerovati iboriti se! Ako se uzme izvor iz Kurana, stih pet, ajet devet: "0, vjernici, sačekajte da prođu dani ramazana, a onda dočekujte  nevjernike (hrišćane, u našim prilikama - Srbe), puštajte im krv, ubijajte ih", ne može a da se ne uvidi izbor za temeljni akt koji poziva na ubijanje. To, onaj ko želi da dalje proučava, može da pročita u knjizi Elijasa Kanetija "Masa i moć" u poglavlju "Islam kao ratnička religija". a) Zapisi, čini i dove u džepovima muslimanskih boraca Kod poginulih Muslimanskih boraca,  često su se nalazili u džepovima čini i dove. To je sekundarni dio džihada, jer su  borci umirali sa povikom "Alahu ekber", dok ih je pri tom  pratila strašna psihotičnost, odnosno vjera da će u raj. b) Din-dušmanin šta je to? Din-dušmanin je turska riječ i prevodi se kao smrtni neprijatelj, ko nije islamske vjeroispovjesti i koji ne spijedi ratničku ideju islama, jer islam je nedjeljiv i netolerantan, a naročito kada je rat u pitanju. U našim prilikama Srbi su za muslimane najveći dindušmani i oni se neće smiriti dok nas ili ne pobiju ili ne protjeraju sa njihove zamišljene i zacrtane zemlje. Kada se ima u vidu uvod i konkretizacija uvoda, bolje reći konsitutivni elementi džihada, ne može se drugačije zaključivati nego da je Alija Izetbegović ratni zločina. Zašto? Evo nekih od odgovora na svijetleće upitnike: a) Zato što je od zatvorenika, pa i po slobodnoj volji svojih sunarodnika, postao nacionalni lider! b) Zato što je na Osnivačkoj skupštini SDS-.a u Skenderiji, na početku svoga govora rekao: "Gdje ste vi Srbi, mi smo vas ranije čekali da se organizujete...!" Sve to govori koliko se on sa podrškom iz vana borio za stvaranje nacionalnih stranaka, a Srba se bojao u ilegali, jer je znao da će svjetska zajednica (kasnije velike sile) biti na njegovoj strani. v) Jer je u Vlasenici rekao: "Mi, muslimani, ući ćemo u savez sa svim osim sa Srbima..." g) Jer je rekao "da će žrtvovati mir za suverenu Bosnu i Hercegovinu" (legalizujući ratne ciljeve. d) Jer je nagrađivao rasrbljene Srbe   (Pejanović,   Bogićević, Vešović), a one koji mu nisu pehlivanili,   smicao   je   na najsvirepiji  način  od  samog početka rata do ovih poslijeratnih dana). đ) Jer je postrekač, organizator i vođa za najkravaviju ratnu koridu na svijetu -  rat u  BiH u slijepoj fanatičnoj težnji da je njegov narod većinski i da druga dva treba da budu pretopljeni u islam. Da je to tako poznato je cijelom svijetu, jer se sa tim idejama popeo na gpavu svim zvaničnicima, boreći se za "gradžanska prava", jer je uvidio da mu je rat bio uzaludan. e) Jer  je muslimane stimulisao  zabludama ratom za "suverenu", "cjepovitu", "na svijvtu priznatu BiH", bolje reći ratom stečenu državu. ž) Što je kroz Nasera Orića i druge satelite, i poslije Dejtonskog sporazuma. govorio da će se silom oružja vratiti u Srebrenicu, Žepu, Foču, Zvornik i druge gradove koji, po Dejtonskom sporazumu, pripadaju Republici Srpskoj. z) Što su mu svi Srbi žrtvenici koji neće da služe njegovim, van svake sumnje dokazanim -  džihadskim težnjama. i) Što je umorio mnoge Srbe u logorima, pa i one ratno nesposobne, koji su ostajali na teritorijama koje je kontrolisala njegova vojska (takve dokaze imaju  dokumentacioni centri u Republici Srpskoj, organi bezbjednosti -  vojni i civilni, kao i međunarodni sud pravde). j) Zato što su za njega Srbi žrtvenici istorije pakla, a ne vlasnici svoje zemlje, prava na nacionalni identitet, vjersku ispovijest, slobodu izražavanja, upotrebu   ćiriličnog   pisma, očuvanje kulturne, vjerske i nacionalne baštine, kao i mnogih drugih materijalnih i duhovnih dobara kao trajnih vrijednosti bitnih za opstojanje Srba na prostorima Bosne i Hercegovine. k) Ovo će potvrditi  većina  Srba u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Srbiji, kao i  u dijaspori. l) On se popeo cijelom svijetu na glavu želeći da stvori islamsku republiku od Bosne i Hercegovine, ali i njeno spajanje preko Sandžaka sa Kosovom, jer ima svoje eksponente, Sulejmana Ugljenina i Ibrahima Rugovu, iza kojih stoje Albanija, Turska i sve druge islamske zemlje (oko pedesetak islamskih država).  

Nedeljko Žugić 

_____

Nisam bio zlomislen i zlorječiv, već posvećenik i prosvjetljenik istinom. dokaz je ovaj univrzitetski profesor, naumni i posteni emir vlajki, sa svojom kolumnom u ''fokusu'', dana 21. 12. 2011...

 

IZMEĐU KONFEDERACIJE I OKUPACIJE PDF Štampa El. pošta
Autor: FOKUS   
ponedjeljak, 19 decembar 2011 21:16

vlajki-u-fokusu-1"Na balkanskim prostorima će se ponovno formirati osmanlijsko carstvo" (Ivica Dačić, srbijanski političar, 18. 12. 2011.)

U prošloj je kolumni pokazano i dokazano da je Bosna i Hercegovina nemoguća država zbog toga što su u Federaciji muslimani/Bošnjaci u većini i koji su, prema svojim vjersko-civilizacijskim imperativima, dužni, tamo gdje čine većinsku populaciju, stvoriti takvu državnu organizaciju koja je bazirana na islamu i koja ne tolerira nijednu drugu vjersku i političku opciju. U tom smislu, podsjetimo se odgovarajućeg teksta "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića, teksta kojeg se nijedan od sadašnjih bošnjačkih lidera nije odrekao, a koji se u praksi sve otvorenije primjenjuje:

- Dužnost je muslimana da u državi, u kojoj su u većini, uspostave islam kao vjeru i na njoj zasnovan politički sistem;

- Postoji nespojivost islama i neislamskih sistema;.

- Nema mira ni koegzistencije između islamske vjere i neislamskih društvenih i političkih institucija;

- Polažući pravo da sam uređuje svoj svijet, islam jasno isključuje pravo i mogućnost djelovanja bilo koje strane ideologije na svom području;

- Nema, dakle, laičkog  principa, a država treba da bude izraz i da podržava moralne koncepte religije.

Ne može biti jasnije.

 

Prijetnje ratom i svojatanje BiH

Bošnjaci/muslimani koji su se duhom već odvojili od dvaju kršćanskih naroda s kojima aktualno žive, zahvaljujući američkoj podršci, podršci moćnih islamskih režima, a imajući uza se i sve veću potporu onog dijela Balkana koji je u tijeku ekspresne islamizacije, postali su krajnje arogantni i agresivni.

Trenutno su im najveća prepreka Hrvati u Federaciji, pogotovo oni u centralnoj Bosni (220.000), kojima treba ovladati i/ili natjerati ih da napuste BiH.

Zahvaljujući "bošnjačkom Incku" koji im je omogućio da se protupravno domognu vlasti u Federaciji, Bošnjaci/muslimani su već politički ovladali najvećim dijelom federacijskog teritorija. Politički organizirani Hrvati, kojima je konačno postalo jasno da im je egzistencija u tom dijelu BiH u pitanju, počeli su nadirućoj islamizaciji pružati verbalan otpor. Iako je taj otpor više retoričke prirode i jalov, Bošnjaci/muslimani ni to ne mogu prihvatiti. Na svaki istup hrvatskih zvaničnika oni prijete, ni više ni manje nego ratom i krvoprolićem.

Prvo, napominju kako je njih u Federaciji četiri puta više i da bi bilo dobro da Hrvati kušuju. Zatim slijede i direktne prijetnje: Ako pokušate da se organizirate kao treći entitet, odnosno autonomna jedinica, ili organizirate referendum na tu temu "krvoproliće u Tripoliju će biti Diznilend u odnosu na ono što ćemo vam mi ovdje prirediti"!

Ali ambicije Bošnjaka/muslimana idu mnogo dalje i prostiru se na teritoriji cijele BiH. Prvo su, 2002. iskamčili od Ustavnog suda BiH kojim vladaju zajedno sa strancima, i to protiv volje Hrvata i Srba, da su sva tri naroda konstitutivna na svakom pedlju BiH. Onda su nastavili s demonizacijom Srba gdje i kad god su stigli i mogli. Pored navodnog genocida u Srebrenici 1995. (nitko tamo počinjeni zločin ne spori), predstavljaju se kao anđeli pred međunarodnim javnim mnjenjem. U tom smislu tvrde kako zločini (muslimanske) Armije RBiH za sve četiri godine rata su manji od zločina kojeg su Srbi počinili u jednom jedinom satu srebreničke tragedije!!! "Međunarodna zajednica" im je njihovo "anđeoštvo" i demonizaciju "Srba" osigurala šakom i kapom. Evo i jednog "kulturnog priloga" neizmjernoj mržnji koju Bošnjaci/muslimani iskazuju prema Srbima:

 

U Brčkom je, 23. novembra 2011, odigrana predstava "Pismo iz 1920" u izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta Zenica. Sam naslov tog komada bio je dobra preporuka ljubiteljima Talijine umjetnosti i u Brčkom da se pobliže upoznaju s djelom našeg nobelovca Iva Andrića u kojemu je sadržana i ona njegova, u posljednjih dvadesetak godina često citirana, misao da je "Bosna zemlja mržnje...".

Međutim, već početak ove predstave sa razliježućim višeminutnim "Alahu egber" s nevidljivog minareta nagovještavao je da je riječ o politikantskom pamfletu. Bila je to jedna srbomrzačka vivisekcija ovovremene BiH u kojoj su, histerično i bezočno, za sve i svašta okrivljeni Srbi, pa se slijedom izljeva mržnje, o Republici Srpskoj govori kao o "genocidnoj tvorevini", sudi se "agresiji na BiH", prozivaju se krivci za sadašnje stanje u BiH, za što je, naravno, najkrivlji Milorad Dodik. U jednom trenutku, kao izlaz iz beznađa, nudi se i ubojstvo sadašnjeg političkog lidera u R S, ali i nekih "nesvjesnih" muslimanskih lidera.

 

Sada kada su se, politički i ekonomski dočepali Federacije, Bošnjaci/muslimani idu dalje. Oni su, vidjeli smo, ti koji jasno ističu da, kao projektirana islamska zemlja bazirana na šerijatu ne dopuštaju da itko tko nije muslimanske vjere s njima živi. Hrvati na ovakve stavove "kušuju". Jedino se Srbi protiv toga bune. Međutim, kada Srbi jednostavno konstatiraju da su se Bošnjaci/muslimani već odvojili od ostatka BiH i kada, suprotstavljeni islamskoj ideologiji koja im se želi u budućnosti nametnuti, traže od "međunarodne zajednice" da se taj, već izjavljen raspad od strane Bošnjaka/muslimana institucionalno regulira, onda nailaze na žestoku retoriku Bošnjaka/muslimana.

Tako su izjavu vrha establišmenta RS da ne želi da živi u ne-kršćanskoj zemlji označili kao neprijateljsku po Bosnu. Proglasivši tako Srbe kao neprijatelje "njihove Bosne", dali su sljedeću izjavu: "Neprijatelji Bosne mogu (ako žele otići od nas) ponijeti jedino ono što su ovdje donijeli na svojim blatnjavim cipelama"!!!

Ova izjava s naglašenim psovačkim karakterom je semantički, po značenju, krajnje kompleksna i svodi se, po Bošnjacima/muslimanima na sljedeće:

- Bosna je naša, bošnjačko-muslimanska;

- U Bosnu spada i Hercegovina (nekad: Humska zemlja) jer je sam herceg, Stjepan Vukčić Kosača, po kome je Hercegovina navodno dobila ime, bio Bosanac;

- Pošto je islamizacija Bosne počela, navodno, davno prije turske okupacije, srpsko-hrvatski mit o Slavenima kao starosjediocima uglavnom ne stoji. Drugim riječima, čak i da je točno da su Slaveni starosjedioci, oni su već dobrim dijelom bili prije islamizirani, već od osmog stoljeća, a kasnije su, preko bogumilstva, islamizirani i dolaskom Turaka. Drugim riječima, Bošnjaci/muslimani imaju, navodno, dvostruke korijene: kršćanske (bogumilske) i (prethodno, a i kasnije) islamske;

- Općenito govoreći, islamska populacija u BiH se sastoji iz dva dijela: islamskog pretbogumilskog i bogumilskog koje je postalo islamsko nakon dolaska Turaka;

- Svi ostali, Hrvati i Srbi, su stranci. Oni imaju rezervne domovine (Hrvatsku i Srbiju), dok Bošnjaci/muslimani to nemaju;

- Prema tome, svi oni koji ne žele bošnjačko islamsku Bosnu, mogu se vratiti tamo odakle su došli: Hrvati u Hrvatsku, Srbi u Srbiju.

Napomena. Ne poznavajući dobro povijest ovih područja, a pogotovo ne i političku konotaciju ovakvog diskursa preko kojeg su se Bošnjaci/muslimani spremali da se dočepaju cijele BiH, autor ovog teksta je i sam, prije dvije decenije, govorio o rezervnim domovinama, zbog čega se sada izvinjava svojim čitaocima.

 

Konfederacija kao idealno mogući oblik suživota u BiH

Pošto Bošnjaci/muslimani, zbog svojih vjerskih imperativa koji su nepromijenjivi, ne mogu živjeti s kršćanima tamo gdje su ovi prvi u većini, a vidjet će se što će uraditi Hrvati u Federaciji tim povodom, dvoentitetski oblik BiH je već sada, u praksi, po svojim karakteristikama, konfederalan.

U zemlji čuda kakva je BiH, moguće je da ova zemlja istovremeno bude konfederalna, ali i okupirana.

 

1. Da smo okupirani u obliku protektorata, već je do sada tisuću puta kazano i dokazano. Treba samo spomenuti da se na ovim prostorima još uvijek nalazi strana vojska, policija, administracija, strani suci i tužioci. Da je ova zemlja pod direktnom upravom dvaju svemogućih namjesnika koji imaju pravo da interpretiraju Dejton po miloj volji i da, po želji, primjenjuju kolonijalna Bonska ovlaštenja. Da su preko njih smijenili desetine demokratski izabranih narodnih zastupnika uključujući i jednog predsjednika RS i jednog dekana Univerziteta Istočno Sarajevo. Da su, protupravno lišili slobode i građanskih prava stotine osoba.

Da je okupacija BiH još uvijek i te kako barbarski aktualna, za ilustraciju treba samo pročitati izjavu Igora Radojičića, predsjednika Narodne Skupštine RS koju je nedavno dao medijima povodom (ne)prestanka supervizije Brčkog:

"Po arbitražnoj odluci, završetak supervizije ne znači završetak arbitraže i strani arbitar Robert Oven ima pravo da promijeni odluku. Dakle, stranci drže taj svojevrsni okidač problema koji uvijek mogu da aktiviraju". On je pojasnio da to znači da konačna arbitražna odluka nije konačna, jer u njoj stoji da arbitar sutra može da napiše drugu odluku, ukoliko ocijeni da neko krši ovu sadašnju, i da, u jednom vrlo širokom smislu, stanje nije zadovoljavajuće.

"Tamo doslovno stoji da to znači da arbitar može da dodijeli distrikt jednom od entiteta, ili da nekako drugačije reguliše status. To piše crno na bijelo".

Kao da smo nekadašnja afrička kolonija!

 

2. Po slovu Dejtona, Bosna i Hercegovina je bila konfederativno uređena. Svaki je entitet imao svoju vojsku, policiju, skupštinu, vladu, administraciju, financije, davao je svoje državljanstvo, imao pravo na specijalne i paralelne veze s drugim državama (dakle i na posebne ugovore neovisne o državi BiH), itd., dok su monetarnu politiku vodili stranci.

Nakon Dejtona, neke su funkcije prebačene u Sarajevo, ali se još uvijek 80% državnih prerogativa nalazi u entitetima.

Entitet je, u francuskim i engleskim rječnicima označen kao samosvojnost unutar neke cjeline koja tu, entitetsku, samosvojnost suštinski ne posjeduje kao svoju karakteristiku. Politički razmatrano, entitet, dakle, samostalno egzistira unutar neke (kon)federalne cjeline.

Ustav BiH je, većim dijelom, direktno kopija belgijskog ustava gdje također postoje tri (konstitutivna) naroda i dva entiteta (uz korekciju koja se tiče međuopćinske organizacije vezane za svaki od triju naroda), dok glavni grad Brisel čini posebnu oblast. U Belgiji su u nadležnosti države svega tri stvari: vojska, financije i vanjska politika, dok sve ostalo pripada entitetima.

Praktično, Belgija je tijekom svog postojanja stalno bila u političkoj krizi, posebice zbog suprotnosti koje su se javljale između flamanskog i valonskog entiteta. Tamo je kriza oko formiranja državne vlade loša svakodnevnica, a raspad zemlje neprekidno visi u zraku, mada je po ustavu raspad teorijski nemoguć.

BiH je u mnogo čemu (kon)federalnija od Belgije. Ne postoji netko tko bi bio objedinjavajući faktor (u Belgiji je to kralj). BiH ne posjeduje zajedničku vanjsku politiku. I, na koncu, da nema stranaca koji vode monetarnu politiku, BiH bi se vrlo brzo raspala kao kula od karata.

 

Što da se radi?

Iz dosadašnjih komentara "međunarodne zajednice" (MZ) o krizi oko formiranja vlasti u BiH, vidljivo je, da se nitko previše ne brine oko toga. Razlozi su tekuće i suštinske prirode:

- "Arapsko proljeće" još uvijek traje sa neizvjesnim ishodima. Kosmetski Srbi se snažno opiru nakanama MZ koja hoće da Srbija prizna takozvanu Republiku Kosovo. Postoje snažne indikacije da se priprema američko-izraelska intervencija u Iranu. Bošnjaci/muslimani koji nastoje da konsolidiraju svoju nelegalnu vlast u tom entitetu na račun Hrvata, nisu previše zainteresirani za državu BiH.

- Zbog spomenutih tekućih razloga, MZ još ne radi ono što je naumila: novo prekrajanje granica Balkana, o čemu sam više puta govorio, a što bi vrlo vjerojatno išlo na štetu RS. Uzgred rečeno, najveći dio toga što je MZ do sada radila išlo je na štetu RS.

 

Pošto se navedene tekuće stvari neće tako brzo razriješiti, RS ima još vremena da izbjegne ono što joj se sprema. Bilo bi poželjno, da se u tu svrhu preduzmu sljedeće okvirne mjere:

- Da se održi hrvatsko-srpski sabor BiH gdje bi se STROGO osudila nelegalna vlast u Federaciji i naznačile zajedničke mjere da se tom zlu parira;

- Da Hrvati osnuju savez svojih općina koji bi izabrao svoje organe i kao takav institucionalno djelovao;

- Da Hrvati preispitaju Muslimansko-Hrvatsku Federaciju zasnovanu 1944. u Vašingtonu i da na toj osnovi predoče mapu teritorijalnog razgraničenja koje je onda postojalo;

- Da Hrvati i Srbi predoče svjetskom javnom mnjenju da je sadašnja kriza na državnom nivou kriza izazvana sukobom dviju civilizacija na ovom području, a ne borba oko fotelja;

- Da Hrvati i Srbi dokumentirano predoče svjetskom javnom mnjenju, da su Bošnjaci/muslimani ti koji žele vjersku, a ne laičku i građansku državu i da je, prema tome, ovim stavom BiH praktično podijeljena i onemogućena kao zajednička država triju konstitutivnih naroda;

- Da Narodna skupština RS razmotri ovu problematiku vezanu za razlaz unutar BiH i da, shodno tome, donese i odgovarajuću rezoluciju.

- Da Narodna skupština RS donese rezoluciju o vojnoj neutralnosti ovog entiteta;

- Da Narodna skupština RS donese deklaraciju o njenom teritorijalnom jedinstvu i nepomirljivom suprotstavljanju bilo kakvih izmjena njenih granica;

- Da Narodna skupština RS sama realizira odluku suda o Strazburu: "Sejdić-Finci", kao i da sama učini da se sprovede popis stanovništva u ovom entitetu;

- Da RS ispita mogućnost stvaranja i realizacije specijalnih i paralelnih veza sa svim zemljama u regionu.

Piše Emil Vlajki

 

Džihadisti masovno pakuju kofere za put u Siriju

Džihadisti masovno pakuju kofere za put u Siriju
Dragan Sladojević - 13.01.2014 21:00

BANJALUKA - Dok bezbjednosni stručnjaci upozoravaju da bi povratak džihadista iz Sirije u BiH mogao da donese veliku opasnost, portali i Facebook stranice bliske radikalnom islamu vrve najavama novih odlazaka bh. državljana na svjetska žarišta.

Na Facebook stranici Vijesti ummeta, koju stručnjaci povezuju sa vehabijskim pokretom, osvanuo je video "Sve više boraca sa Balkana na sirijskom ratištu", na šta je jedan od posjetilaca nedvosmisleno najavio: "I ja ću akobogda ubrzo", za šta je dobio podršku desetak istomišljenika.

"Srećno i da nađeš put ka dženetu tamo", piše u jednom od komentara podrške, dok drugi posjetilac stranice navodi: "Braći treba pomoć."

Mladić, prema čijoj fotografiji se može zaključiti da nema više od 30 godina i na čijem se Facebook profilu navodi da je iz Travnika, piše: "Svi ćemo u Siriju. Dok riješim neke stvari, odmah idem, lov na kršćane, tekbir."

"Mi smo vojska koja više želi smrt nego što kjafiri, nevjernici, vole život! Metak je čast, poginuti na Allahovom putu, džihadu, za odbranu vjere islama, časti naših sestara i odbranu Kurana", dodaje ovaj Travničanin.

Ovakvi stavovi, ističu stručnjaci za bezbjednost, veoma su zabrinjavajući.

"Daj bože da se taj mladić samo hvališe i da od toga nema ništa. To je ideologija koja prilično ispira mozak, u čemu su radikalne islamske grupe vrlo vješte. Možete zamisliti šta se sve može očekivati od takvog čovjeka", rekao je stručnjak za bezbjednost Zoran Dragišić.

Naglasio je da ljudi sa ovakvim idejama predstavljaju opasnost po bezbjednost svih država u regionu.

"Nema sumnje da ti ljudi po povratku sa ratišta predstavljaju bezbjednosni problem za sve države ", kazao je Dragišić.

Sa druge strane, policijske agencije u BiH tvrde da drže konce u svojim rukama.

"Granična policija BiH, u saradnji sa nadležnim policijskim agencijama i Obavještajno-bezbjednosnom agencijom BiH, u kontinuitetu razmjenjuje podatke i informacije o prelascima državne granice bezbjednosno interesantnih lica, koja se, između ostalog, mogu dovesti u vezu i sa događajima u Siriji", uvjerava Sanela Dujković, portparol Granične policije BiH.

Takođe, Kristina Jozić, policijski službenik Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), ističe da se SIPA, u saradnji sa drugim agencijama za sprovođenje zakona u BiH, bavi pitanjem odlazaka i učešća bh. državljana na sirijskom ratištu kao mogućim bezbjednosim rizikom, od početka izbijanja sukoba i odlazaka državljana BiH na to ratište.

Prema procjenama, u Siriji se već sada bori oko 300 džihadista iz BiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije, od čega ih je gotovo polovina iz BiH.

Nedavno su se pojavile informacije da pred odlazak na ratište u Siriju dobrovoljci borave u vehabijskoj zajednici u Gornjoj Maoči, gdje im u pripremi pomažu vehabijske vođe, a poslije čega kreću u "sveti rat".

Strahuje se da će njihov povratak biti jako opasan, jer je riječ o ljudima koji su pokazali okrutnost u sirijskom ratu. Nekolicina njih tamo je i poginula.

Hapšenja

Dok mnogi bh. građani sa radikalnim razmišljanjem najavljuju da će otići u rat u Siriju, državljani te zemlje bježe iz sirijskog pakla u BiH.

Pripadnici Granične policije BiH, Jedinica Trebinje, uhvatili su u nedjelju, iza ponoći, u ilegalnom prelasku granice trojicu stranih državljana na području opštine Bileća, u graničnom pojasu sa Crnom Gorom. S obzirom na to da ova lica nisu posjedovala nikave dokumente, na osnovu ličnih izjava identifikovani su kao državljani Sirije i sva trojica su, zbog počinjenih prekršaja iz Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu, uhapšeni i predati u sjedište jedinice, gdje su im uručeni prekršajni nalozi.

Sirijci su, uz prijedlog za stavljanje pod nadzor radi utvrđivanja identiteta, predati Službi za poslove sa strancima BiH.

 

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

ЕКОЛОШКО ВИЂЕЊЕ УНАПРИЈЕД

nedeljkozugic | 06 April, 2010 22:27

ЧОВЈЕК ЈЕ УЗРОК ХАОСА 

  • Dokazi o uni{tavawu prirode su svuda oko nas.
  • Profiterska i potro{a~ka groznica zadaju smrtonosni udarac prirodi.
  • Cvije}e kao da cvili, dok u wemu nestaje mirisa.
  • Godi{we se na planeti uni{ti 18 miliona hektara {ume, a sve je progresivnije pove}awe procenta poqoprivrednog zemqi{ta koje se pretvara u pustiwu.
  • ^ovje~anstvo koristi vi{e nego {to planeta Zemqa mo`e dati, a to zna~i da }e u skoroj budu}nosti 3,5 milijarde qudi osjetiti nesta{icu vode.
  • Da li je spas u Teslinoj viziji svijeta?

             U svijetu u kojem `ivimo na sve strane se ~uju ekolo{ki krici: sunce sija, ki{a pada, zimi grmi, u jednom danu se promijene sva godi{wa doba, na sjevernom dijelu Zemqine kugle nestaju biqne i `ivotiwske vrste... U sferi dru{tvenih odnosa vlada pravilo: toplo pa hladno, razne igre lukavosti (suprotnih intencija), umjesto da se istina i dobro me|usobno vole, la` i zlo se vole -a ta qubav vodi ~ovje~anstvo u pakao. Nau~nici su u svojim istra`ivawima dosegli ono {to su proroci odavno najavqivali: “U cvije}u nestaje mirisa, u rijeci `ivota, me|u qudima omraza” - Tarabi}i, ili indijska poslovica: “Kada posqedwe drvo bude posje~eno, kada posqedwa rijeka bude zatrovana, kada posqedwa riba bude uhva}ena, samo tada shvati}ete da novac ne mo`e da se jede.”Cvije}e kao da cvili, zbog ~ovjeka zaga|iva~a, kao {to {uma (li{}e) cvili od grubih eksploatatora, koji zahva}eni profiterskom i potro{a~kom groznicom prave grdilo u {umi, ali i pored kamionskih i magistralnih puteva, a ~esto i kraj vodotoka. Krici na sve strane - da ti mozak stane!            

[ta ka`u nau~nici                       

Planetarna ekolo{ka kriza zaokupqa  sve  vi{e   pa`wu nau~nika, koji iz raznih uglova posmatraju diktature nereda u prirodi, koja ni obi~ne qude ne mo`e ostaviti ravnodu{nim. Filozof Viktorio Hesle ka`e: “Jedan od glavnih uzroka ekolo{ke krize sastoji se u tome {to, kao prvo, ne znamo {ta ~inimo, a drugo: i kada nam se saop{te posqedice, ne raspola`emo sistemom pobuda koje bi mogle uticati na promjenu na{eg djelovawa...”   

Filozof Hesle smatra da se danas mogu ~initi stvari uz posqedice koje se mogu predvidjeti jedino uz najve}i napor. A za to je potrebna ponuda visokospecijalizovanih pojedinih nau~nika koji beznadno nadma{uju zdrav qudski razum. Ako te posqedice kona~no i do|u do qudske svijesti, uro|eni moralni instinkti vi{e nisu dostupni da bi sprije~ili ~ovjekovo djelovawe, koje }e imati posqedice na velikoj udaqenosti ili u kasnijoj budu}nosti, a o ~ijem negativnom vrednovawu nedovoqno postoji apstraktno racionalno usagla{avawe.            Na{a tehnika, danas, ima daqinske posqedice, a qudi koji je opslu`uju jo{ nisu nau~ili po{tivati tradicionalnu qubav prema bli`wem, do qubavi prema dalekome.           

Ekologija je - ka`e Hesle - nauka o ku}i. Od raznih fizi~kih ku}a u kojima ~ovjek `ivi ona ima u vidu prostorno najve}u ku}u - na{u planetu Zemqu, koju danas ~ini nerazdvojno jedinstvo prirodnih i kulturnih elemenata. Od idealnih ~ovjekovih ku}a najobuhvatnija je cjelina bitka, predmet filozofije, a ugro`avawe na{e zemaqske ku}e povezano je sa razarawem idealne ku}e.Veliki nau~nik Nikola Tesla, koji je bio pjesnik elektrotehnike i ~ita~ prirodnih zakonitosti, ostavio nam je u nasqe|e refleks kako da opstoji Planeta, ukoliko za to nije ve} odavno kasno, jer smo u dowoj ta~ki ekolo{kog haosa. Formula Teslinog spasonosnog refleksa opstanka planete Zemqe je: “Transformacija ~itave  zemaqske kugle u osje}ajno bi}e kroz koje misli sijevaju kao kroz mozak, gdje energija jedne misli mo`e odrediti kretawe cijelog svemira”. Komentar bi bio suvi{an: on se name}e kao odgovor na veliki svijetle}i upitnik - a to je pobjeda vitalne energije istine i dobra, nad destruktivnom energijom la`i i zla, koji planetu vode strelimice u pakao.              

Svijet bez {uma  

Op{te je poznato da je svjetski fond {uma nepresu{ni izvor kisika. Godi{we atmosferi daje 86 milijardi tona kisika, a apsorbuje 119 milijardi tona ugqen dioksida, {to je spasonosno za planetu  Zemqu.Jedno stablo divqeg kestena staro oko 30 godina mo`e zadr`ati 120 kilograma pra{ine i 80 kilograma aerosoli godi{we.           

Od 1950. godine do danas nestalo je oko polovinu cjelokupnog {umskog bogatstva svijeta, dok sada{wi gubici dosti`u ~ak 18 miliona hektara posje~enih {uma godi{we.           

Sjekire i testere, buldo`deri i vatra obaraju drve}e {irom svijeta mnogo br`e nego {to ih priroda i ~ovjek mogu obnoviti. Takav odnos savremenog ~ovjeka prema {umi dovodi do ogoqavawa ogromnih povr{ina zemqi{ta i prijeti opasnim {irewem pustiwa, ~ije nadirawe sve mawe zaustavqa {ume koje nestaju. Nije te{ko predvidjeti kakve sve posqedice ovo mo`e da ima za budu}u egzistenciju ~ovjeka i `ivot na planeti.U posqedwih 50 godina oko 10 procenata Zemqinog kopna pretvoreno je u pustiwe i sve to uglavnom kao rezultat qudskog pona{awa. Uz pomo} satelitskih snimaka utvr|eno je da svjetski gubici samo u hrani zbog prodora pustiwa dosti`u fantasti~nih 30 milijardi dolara godi{we.           

Ukoliko dio planete Zemqe koji su Ujediwene nacije, u svojim analizama, ozna~ile visokim ili veoma visokim procentom dezertifikacije postane pustiwa, u novi milenijum ~ovje~anstvo }e u}i sa pustiwama koje }e se protezati na tri puta ve}em prostoru od sada{wih osam miliona kvadratnih kilometara. Ve} sada se gubi u sukobqavawu sa pustiwom oko {est miliona hektara zemqi{ta. To ne zna~i da sva izgubqena zemqa odmah postaje sli~na Sahari, ali ona pretrpi takve ekolo{ke promjene da ubrzo postane potpuno neupotrebqiva.Iz ove sumorne pri~e o planetarnoj ugro`enosti {uma, bez sumwe, morali bismo izvu}i neophodnu pouku. S obzirom da se kod nas bezdu{no i nekontrolisano uni{tava {uma, a vrlo malo se radi na wenoj za{titi i obnavqawu, imamo dovoqno razloga za ekolo{ku uzbunu koja nikoga ne ostavqa ravnodu{nim.Sve ja mawe pitke vode           

Prema najnovijim podacima Instituta za svjetske prirodne resurse iz Va{ingtona, sistemu snabdijevawa pitkom vodom {irom svijeta su do te mjere degradirani da gube svoju sposobnost da odr`avaju qudski, `ivotiwski i biqni svijet na na{oj planeti.           

Smawewe tih sistema dove{}e do osjetne nesta{ice vode za qude i utica}e na rapidno istrebqewe brojnih `ivih vrsta na planeti Zemqi. Nau~nici prognoziraju da }e do 2025. godine najmawe 3,5 milijarde qudi u svijetu osje}ati nesta{icu vode.           

Uznemiruju}i su najnoviji nalazi o brzom smawewu svjetskih zaliha vode. “Mi koristimo vi{e vode nego {to nam je planeta Zemqa mo`e dati” - ka`e D`onatan La{, iz istra`iva~kog centra Instituta u Va{ingtonu.Samo oko jedan procenat vode na na{oj planeti je pitka voda za qudsku upotrebu! Od toga, na poqoprivredu otpada 93 odsto, ~ime se degradira wen kvalitet zbog upotrebe brojnih hemikalija. Vje{t~ke brane i usmjeravaju}i kanali zahvataju oko 60 posto najve}ih svjetskih rijeka, a zabriwavaju}e brzo se smawuje nivo podzemnih voda, {to sve dramatizuje ionako pesimisti~ku prognozu o mogu}oj velikoj krizi pitke vode na planeti Zemqi                                                                                                                                                                                Nedeqko @ugi}     

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Prema Zakonu o šumam

nedeljkozugic | 06 April, 2010 21:20

 

Balvan ''puk'o'' od opterećenja 

  • Analizirajući, površno i dubinskii, stanje u šumarstvu, dolazimo do zaključkada je balvan opterećen troškovima da je  „puk'o" još u dubećempoložaju. Gledano očima prosječnogčovjeka, to se čini nevjerovatnim, jer kada vide kamion sa balvanima odmah pomisli da novac ulijeće u džepove zaposlenih u šumarstvu.

Stručnjaci za poslove eksploatacijeznaju šta sve tereti kubik, odnosno trupac.

To su (kao direktni troškovi)provođenje doznake i izrade izvedbenog projekta,izgradnja novih šumskih kamionskih puteva, popravka i održavanje postojećih šumskihkamionskih puteva, izgradnja i održavanje izvoznih traktorskih vlaka, sječa i izradadrvnih sortimenata u šumi kod panja, primicanje i izvoz drvnih sortimenata šumaod panja do šumskog kamionskog puta i utovar i prevoz od šumskih stovarišta do centralnogstovarišta, a (indirektni troškovi) izradašumskoprivredne osnove, šumsko uzgojni radovi, zaštita šuma, izrada, izvoz i plasmanslučajnih užitaka, izgradnja pratećih objekata u šumarstvu (lugarnice, osmatračnice,čeke i drugo), ostala investiciona održavanja i tekući troškovi poslovanja.

  Kada se svemu tome doda da su redovni, ozakonjeni zahvati da JPŠ ''ŠumeRS'' izdvaja po deset odsto za Agenciju za šumarstvo, proširenu reprodukciju i lokalnuzajednicu na kojoj se nalaze organizacione cjeline, balvan je ''puk'o'' još na panju. Obaveze ''šuma'' premaopštinama su tri puta veće od izdvajanja u Federaciji BiH, Srbijii Hrvatskoj.

Mr Radovan Simić, koji je pisao prošliZakon o šumama (važeći od 1992 do avgusta 2008. godine) kažeda novi Zakon o šumama ima negativan odraz na ukupno poslovanje Javnog preduzeća šumarstva i njegovih organizacionih dijelova,kojeg je zbog značajnih manjkavosti i nedostataka nemoguće sprovesti u praksi. Simićse pravom pita: zašto je i kako donesen. U prilog tome ide mišljenje šumarskih stručnjaka i svih zaposlenih u JPŠ ''Šume RS'', kojisu potpisali peticiju u kojoj traže da se što prije ide u izmjenu i dopunu Zakonao šumama, jer Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao predlagač,u postupku donošenja, nije prihvatilo i ugradilo u zakon ni jednu primjedbu i sugestijukoje su isticali u toku javnih rasprava predstavnici ''Šuma Srpske'', u kojem je zaposleno višeod 400 inženjera i i 600 šumarskih tehničara...''Zbog svega toga, Zakon o šumama je nametnut'', naglašava  Simić.

Većina šumarskih stručnjaka,a posebno onih koji su na rukovodećim mjestima, smatra da je formiranjemAgencije za šume unijeta pometnja u šumarstvo, jer su izmiješane i isprepletenenadležnosti Agencije, resornog ministarstva i Javnog preduzeća „Šume Srpske".

Neđo Ilić, direktor JPŠ ''ŠumaRepublike Srpske" ističe: ''Imamo zaposleno oko 4.000 radnika i plašim se daće cio sistem da bude doveden u pitanje kada Agencija počne sa radom. Iako smo upozoravalida formiranje Agencije za šume nije dobro rješenje, nije bilo sluha za naše stavove. Nije mi jasno zašto se predlagačiZakona o šumama nisu osvrnuli na iskustva Srbije i Hrvatske, kada je riječ o raduagencija za šume''.

Direktor Ilić je u pravu, jerSrbija i Hrvatska nemaju Agenciju za šumarstvo, a Slovenija ima, ali priSlovenskom šumarskom institutu.

U opertivnoj analizi nameće sezaključak da je agencija fantomski organ u šumarstvu Republike Srpske, a premaanalizama Radovana Simića, ''glavni je razlogdonošenja novog Zakona o šumama, koja slabi status ivažnost Javnog preduzeća šumarstva u RS''.

Sve u svemu, kada se uopšteopogleda na novi Zakon o šumama, dobija se utisak da je on nametnut, kao rezultat javnog pritiska predstavnikameđunrodne zajednice u BiH, a naročito OHR-a i Američke ambasade, koji su prijenjegovog donošenja naručili i platili ''Nezvisnim novinama''feljton ''Kriminal i korupcija u šumskim gazdinstvuima u BiH''.

Siguran sam da bi u akcionom istraživanju  fenomena ''balvan puk'o od opterećenja'' došlido rezuiltata da je ovo stanje ''nepodnošljivih okolnosti'' uzrokovao najviše nepovoljani nametnut Zakon o šumama, na drugom ekonomska kriza i na trećem organizacija Javnogprduzeća ''Šume RS''.    

              Nedeljko Žugić

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Исламизација муслимана

nedeljkozugic | 06 April, 2010 20:27

 

 

вјеровати и борити се

Ако је за Муслимане  Меморандум САНУ документ  Српске академије Наука и Умјетности као стратешкипрограм српске интелигенције за заштиту српских националних интереса, за Србе је''Исламска декмларација'' Алије Изетбеговића идеолошка матрица која Муслимане припремаза рат и исламску државу у Босни и Херцеговини. Та држава је за неке муслиманскеидеологе је одређена од Алаха, а Изетбеговић његов изасланик који проводи његовувољу.

У  Босни, на чардаку ни нанебу ни на земљи, сједио је душман са душманом за истим столом, улагивао се једандругоме, грудвајући се мозговима, узимајући један другомпотајн о мјеру, а  чувао је сухи барут у потаји.

Мачевимржње укрстили су се у БиХ и потекла је крв из њене кориде рата, зато што је"суверена држава'' БиХ била за Муслимане и Хрвате, а за Србе  усташоидна.

          На првој страници, као мисао водиља, ''Исламске декларације'' Алије Изетбеговићапише:

НАШЦИЉ: исламизација муслимана!

НАШЕМОТО: Вјеровати иборити се!

Кодпогинулих Муслиманских бораца,  често су сеналазили у џеповима чини и дове. То је секундарни дио џихада, јер су  борци умирали са повиком "Алаху екбер",док их је при том  пратила страшна психотичност,односно вјера да ће у рај.

Дин-душманинје турска ријеч и преводи се као смртни непријатељ, ко није исламске вјероисповјестии који не спиједи ратничку идеју ислама, јер ислам је недјељив и нетолерантан, анарочито када је рат у питању. У нашим приликама Срби су за муслимане највећи диндушмании они се неће смирити док нас или не побију или не протјерају са њихове замишљенеи зацртане земље.

Када се има у видуувод и конкретизација увода, боље рећи конститутивни елементи џихада, не може се другачије закључиватинего да је Алија Изетбеговић кривац за рат у БиХ.

Он је од затвореника за ширењеисламске идеје, постаонационални лидер оних који су га до јуче осуђивали. На Оснивачкојскупштини СДС-а у Скендерији, на почетку говора рекао је: "Гдје сте ви Срби, ми смовас раније чекали да се организујете...!" Све то говори колико се он са подршкомиз вана борио за стварање националних странака, за разградњу Југославије,али опстанак суверене Босне, која је за Србе била усташоидна држава

У Власеници, на оснивачкојсклупштини СДА је рекао:"Ми, муслимани, ући ћемо у савез са свим осим са Србима..."

Говорио је д неће бити нрата, јер за то требају двије стране, стварјућиутисаку јавноти да је мировњак, који се бори за мултиетничку БиХ, а у тајностије наоружавао муслимане и спремао Дринску, Посавску, Средњобосанску, Бихаћкудивизију за рат са Србима, којима је само завравао траг, али све доконференције Лисбону, гдје су му обећали подршку. Тада је најавио рат саријечима: "Жртвоваћу мир за суверену Босну и Херцеговину".

У Сарајеву је  награђивао расрбљене Србе, као што су Пејановић,   Богићевић и Вешовић, а оне који му нису пехливанили,   смицао  је   на најсвирепији  начин  од  самог почетка рата до ових послијератних дана.

Он је пострекач,организатор и вођа најкрававију ратне кориде на свијету -  рата у  БиХ, у слијепој фанатичној тежњи да је његов народ већинскии да друга два треба да буду грађани другог реда.

Муслимане је стимулисао  заблудамаратом за "суверену", "цјеповиту", "на свијвту признатуБиХ", а не државу које се не може стећи ратом, већ миром.

Он је и послије рата, кроз своје сателите, као што је Насер Орић и говорио да ће се силоморужја вратити у Сребреницу, Жепу, Фочу, Зворник и друге градове који, по Дејтонскомспоразуму, припадају Републици Српској.

За идеју ''суверене држсве'' уморио је многе Србе у логорима, па и оне ратно неспособне, који су остајали на територијамакоје је контролисала његова војска.  Доказе имају  документациони центри у Републици Српској.

За њега су Срби добровољни жртвеници историје пакла, а невласници своје земље, права на национални идентитет, вјерску исповијест, слободуизражавања, употребу   ћириличног   писма, очување културне, вјерске и националнебаштине, као и многих других материјалних и духовних добара као трајних вриједностибитних за опстојањена просторима Боснеи Херцеговине.

                                        Недељко Жугић

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Дуге сјенке из прошлих ратова

nedeljkozugic | 06 April, 2010 20:22

КРАЈ ТРОЈЕДНЕ БОСНЕ

Босна иХерцеговина, као мултиетничка држава, давно је примила смртоносни ударац са одложенимдјеловaњем, прије било каквог помињања референдум о отцјепљењу Републике Српске.(Објавио сам то са истим насловом у сарајевском ''Ослобођењу'' крајем 1991.године)

Ни БаракОбама, ни Алкаида,  ни 52 исламске земље,не могу то спријечити, осим да се црна земља распукне и да Срби у Републици Српскоју њу пропадну.

Дејтонскиспоразум је зaуставио рат у Босни и Херцeговини, али неће онемогућити распад Боснеи Херцеговине, јер Бошњаци, као Срби и Хрвати,  желе своју националну државу. И то је крај свихкрајева, сна о мултиетничности који фрустрира Бошњаке.

Ако су Албанцимогли прогласити независност Косова, као национална мањина у Србији, онда и Србиу Републици Српској, као државотворан народ, има међународно право да се на референдумуизјасни за независност.

Муслимани,бјежећи од свог националног идентитета, виде у Србима своје непријатеље, а у далекимисламским земљама своје пријатеље. Србима из Босне кажу: ''Ако нисте за Босну, идите у Србију''. А шта би се десило да њима Срби кажу: ''Ако ви нисте за наше отцјепљење, идите у неку од 52 ислaмске земље широм свијета,оставите Босну нама!''

Нико каоМеша Селимовић није боље одговорио Исламској вјерској заједници, када га је питала: ''Зашто нас, болан, Меша назва отпадницима од вјере'', а он им је лаконски одговорио: ’’А како да назовем оне који приме вјеру окупатора?!’’

Ево тог цитата из његовом романа "Дервиш и смрт", који сликовитоописује муслимане у Босни: "Муслиманису као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни токани ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемода гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме,у страху од ма каквог ријешења.

Не могу Босне одржати монета, регистарскетаблице, ПДВ систем, гранична контрола и корумпиран и подијељен државни суд. Преконоћи се то може промијенити, јер воља народа је најјача кохезиона сила.

Република Српска је фактички независна, јер њену везаност за Босну и Херцеговинусрпски народ доживљава као највећи чин увреде. 

Референдуми декларација о независности треба да буде непримјетан чин за међународну заједницу,која је до сада примјењивала погрешне аршине када су Срби у питању.

Ако се томе супростави ОХР, то ће бити јалова препрека,каже бивши високи представник у БиХ Пeди Ешдаун, наглашавајући ''да је ОХР мртвотијело и да га треба одбацити".

Без трећег ентитета Хрватима у Босни пријетинестанак, иако Хрватска, уставно има обавезу да помаже Хрвате у БиХ.

Културне институције са обиљежјима мултиетничностисе гасе, скоро да и не постоје. Националне кохезионе силе су распукле тло њенетроједности. Било и никада више! Опомињу нас на то и дуге сјенке из прошлихратова. Зар нам трба још један да би схватили да је тако?

Исламизирање Босне потврдиће сви напредни Срби,Хрвати  и Муслимани. Она нема матрицу троједнедржаве!

Попорукама из колективно несвјесног, ''пада шапатом'' нестаје док се огледа нагеографској карти свијета!

 

                                                               Недељко Жугић



 

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

БЕСУДНА ДРЖАВА

nedeljkozugic | 06 April, 2010 20:12

                                                    

                                     Електроде у мозгу државе

                         или АЛИЈАГИЋИ СРУШИЛИ ПРАВОСУЂЕ

  • Бесмисленo је тврдити ономе ко је осјетио, кожом и мозгом, да је ова држава бесудна и да је у њој све могуће, давласт иде друмом са аутомобилима широки гума, а народ кроз шуму безакоња. Занарод има закона само када плаћа дажбине и обавезе и када треба да узме пушку уруке и бори се.

Доказ да сам у праву  је Одлука  Уставног суда БиХ  који је наложио  Влади РС и општини Требиње да браћи Салихаи Мухамеду Алијагићу исплате близу пет милиона марака, као одштетуза материјал (сребрене електроде) које су општинске власти 1993. године одузелеиз њихове браварске радње.

Прије те одлуке поништена је пресуда Окружног суда уТребињу из 2004. године којом је било пресуђено да се Алијагићима исплати око 36 милиона КМ одштете, уз ново суђење за износ камата, штоза Алијагиће представља наставак правне голготе.

Частсуда и правосуђа поправља Врховни суд РС, који је пресуду поништио, јер једоказано да су Алијагићи слагали да су им одузете скупоцјене сребрне електроде,а Требињска полиција је у мају 2005. тужилаштву поднојела кривичну пријаву против Алијагића због сумње да су фалсификовали доказео електродама.

Руку на срце, али очи на чињенице: Откуда Алиојагићима четири тоне сребрених електрода, као малим приватницима убраварској радионици, када ни Енергоинвестове и Фамосове алатнице нису имале толикезалихе?!

Одавно сам тврдио да иза свега не стоје чињеице, већлоповска олигархија СДС-а, која ради на случају Алијагића, јер са њима дијелитал, који нису ратовали за националне интересе, већ за свој џеп.

Стране судије су, према доказима судова у РС закључили даелектроде никада нису ни постојале,  којису гласали против исплате астрономске одштете браћи Салиху и Мухамеду Алијагићу,тврдећи да је Уставни суд БиХ занемарио надлежности правосуђа РС,  правећи од себе непостојећи врховни суд БиХ.

Уставни суд, таквом одлуком, умјесто да штити, грубо рушиправосудни систем БиХ.

Судија Дејвид Џон Фелдман, који слови за врсног правног стручњака,  са двојицом страних судија Уставног суда БиХ,гласао је против одлуке у случају ''Алијагић",  тврдећи да је то учинио зато што Уставни суд неманикакву надлежност за овакве случајеве.

Ако имамо у виду пренапухане фактуре и намјештени судскипроцеси у којем се дијели профит и са непријатељима, има коријене у апсурдно дугом ратовању у којем су се продавале територије, паи оружје непријатељима. У прилог томе иде чињеница да је Алија Изетбеговић изашао пред инвалиде, који су тражилиповишице, рекавши им: ''Нека искорачи она нога којаје узела педаљ четничке територије. Све сам ја купио! Ето, гдје су отишлепаре!''

Алија или Алијагићи – исто, када су наши лопови у питању.Воле они (написао сам то у поeтско-филозофској монодрами ''Оде, а да није погинуо''- коју сам сам играо) ''девизне џихадлије, негоСрбе Светосавце, тропрсташе...''

Данас, када живимо дане и ноћи светог сиромаштва, то је опечаћенократком народном пословицом: ''Неоме рат, а некоме  брат''. ''Онај ко зна да говори, говорикратко'', рекао би генијални Достојевски. А ја бих, макар био досадан, додао:ДАБОГДА ИХ СТИГЛА НАРОДНА САЧЕКУША!

                                                              Недељко Жугић

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

СРЕБЕНИЦА ЈЕ ПРОДАТА

nedeljkozugic | 06 April, 2010 17:42


Насер Орић је завршио полицијску школу у Земуну и радио је као полицајац у Београду, на Косову и у Сарајеву, а 1990. године постао је припадник полицијске јединице која је  бринула о безбједности предсједника Србије Слободана Милошевића, с којим је  2003. године био на истом спрату затвора у Шевенингену.

Син Слободана Милошевића Марко  имао је телефонске разговоре са Насером Орићем,  тврдио је портпарол Тужилаштва за ратне злочине Србије Бруно Векарић, а честитао му је , након двије године притвора, када га је Хашки суд пустио на слободу.За оданост чувара предсједника Слободан Милошевић га је наградио пиштољем  с угравираном посветом. О томе пише Вук Драшковић у књизи "Мета", наводећи да је међу полицајцима који су њега и супругу Даницу ухапсили, након београдских демонстрација 9. марта 1991. године, био и Орић. Уз све то треба имати у виду и  одговорности холандског батаљона у саставу мировних снага УН за трагедију у Сребреници, због чега пала холандска влада.Почетком рата, по доласку из Србије, Насер у Сребреници формира јединицу која га слијепо прати, која је спалила  преко сто српских села, и убила 3.262 Срба са подручја источног дијела Републике Српске.Крајем 1992. године Муслимански окрузи су падали један за другим. Муслиманске снаге у овом дијелу Босне безнадежно су се бориле да задрже стратешки важне територије, али су њихови напори били узалудни. Савјет безбједности УН је донио Резолуцију о формирању четири заштићене зоне у Босни: Сребреница, Жепа, Горажде и Бихаћ, на основу које је те зоне требало демилитаризовати и забранити све војне летове, осим оних који имају искључиво хуманитарни карактер.Доласком НАТО снага у Босну, под заставом УН, и Руси су се  пробудили. Организован је састанак између војне обавјештајне службе босанских Срба и Руса (из тзв. групе ГРУ), под надзором српске војне обавештајне службе КОС. Тема разговора био је Насер Орић, господар живота и смрти Сребреницког округа. Српске власти у Босни су због тога упутиле оштар протест Унпрофору, жалећи се на рад "холандске јединице", која је у потпуности упућена у злочине муслиманске војске, али ништа нису предузимали, јер је Насер Орић за двије године успио да држи под контролом војску и комплетан живот у Сребреници.  Постао је биолошки отац преко 300 дјеце. Као господар живота и смрти, а за 5.000 ДМ  издавао је потврду о напуштању Сребренице  и одлазак у Холандију, користећи хеликоптере УН.Сребреница је била у окружењу, и да није проглашена заштићеном зоном давно би пала. То је знала и команда холандског батаљона  УН, па су почели  преговорати заједно са Орићем и централом у Сарајеву,  да се изврши замјена Сребренице за Илиџу и Хаџиће, који су били под српском влашћу.Почетком 1995. године, преко Пала, уз помоћ дуванске мафије, по договору, Орићу је прослијеђено пет милиона долара.Насер је инсистирао да нико не сазна да је Сребреница продата Србима. Све се одвијало по сценарију: Срби су напали холандски батаљон који је узвратио паљбу, како би команда УН позвала НАТО авионе да подрже холандску јединицу и одбране заштићену зону у Сребреници. Пар људи из холандске обавјештајне службе отишло је директно у команду Поточари, да се виде са предсједником Радованом Караџићем, уз договор о повлачењу холандских трупа из округа, да се заштићена територија преда генералу Младићу, под условом да холандске трупе неће бити дискредитоване.Након тога, десио се састанак Младића и Караџића, који нису били у добрим односима, и предаја  испред телевизијских камера.А та предаја је, у ствари, продаја за пет милиона долара. Темељни доказ је Насеров одлазак из Сребренице холандским хеликоптером у Тузлу, са коферима пуним новца, где га је чекао главни вођа Алија Изетбеговић.                                                 

Meholjić: Izetbegović žrtvovao Srebrenicu, neću da se predam Srbiji

Meholjić: Izetbegović žrtvovao Srebrenicu, neću da se predam Srbiji
Srna - 30.01.2014 09:54

BEOGRAD - Hakija Meholjić, protiv kojeg Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi istragu zbog zločina na području Srebrenice, izjavio je da je zvanično Sarajevo žrtvovalo Srebreničane da bi izazvalo NATO agresiju, te da ne namjerava da se preda srpskom Tužilaštvu.

On kaže da je shvatio da je Srebrenica "žrtvovana" prilikom sastanka srebreničke grupe sa liderom muslimana Alijom Izetbegovićem i da se nije ustezao da mu to i kaže.

"Imao sam hrabrosti i odvažnosti, iako suočen sa svim rizicima, da i tada `skrešem u brk` Aliji šta mislim o tako suludim, a ispostavilo se do neba bolnim odlukama", rekao je Meholjić za beogradske "Večernje novosti".

On je dodao da ga upravo zbog toga danas ništa ne može "izbaciti iz kolosijeka", pa ni "vijesti iz Beograda".

"Vijest da se za mene zanima Specijalno tužilaštvo Srbije za ratne zločine mirno sam primio. Neka svako radi svoj posao. U Srebrenici sam i muče me druge muke", rekao je ratni načelnik policijske stanice u Srebrenici.

On je poručio da neće ići pred pravosuđe Srbije, jer se "zna čija je mjesna nadležnost što se tiče spornih događaja, koji se odnose na ovaj dio Republike Srpske i BiH".

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine vodi istragu protiv ratnog komandanta Armije BiH Nasera Orića, Hakije Meholjića i još trojice Bošnjaka zbog sumnje da su na Petrovdan 1992. godine u mjestima Zalazje i Donji Potočari ubili devet srpskih civila.

Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH dobila je zahtjev Interpola Beograd za provjeru Nasera Orića, Nurije Husića, Hakije Meholjića, Amira Mehmedovića i Smaje Mandžića radi raspisivanja međunarodne potjernice zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

DEMISTIFIKACIJA "SREBRENIČKOG GENOCIDA" PDF Štampa El. pošta
Autor: FOKUS   
nedjelja, 05 februar 2012 22:07

vlajki-u-fokusu-1Film "Srebrenica, izdani grad" zapadnih autora, gdje se uveliko osporava brojka od 8.000 pobijenih Muslimana, samo je jedna u nizu izjava i dokumentiranih istraživanja u svijetu kojima se demistificira "srebrenički genocid". U ovom tekstu će se telegrafski naznačiti reduciran broj tih osporavanja koja potječu sa Zapada

Opći uvid

Zločin u Srebrenici ima dvije faze: zločini počinjeni nad Srbima i isprovocirani zločin Srba nad Muslimanima (sadašnjim Bošnjacima).

- Zločini nad Srbima u Srebrenici odvijali su se od 1992. do 1995. godine. Zločine su vršili pripadnici Armije RBiH stacionirani u Srebrenici, a pod rukovodstvom Nasera Orića. UN zvaničnik Yasushi Akashi smatrao je muslimansko rukovodstvo u Srebrenici kriminalnom bandom, korumpiranim i opasnim provokatorima, podvodačima i crnoburzašima.

Generalni sekretar UN-a Kofi Annan rekao je da su se Orićeve trupe koristile tehnikama etničkog čišćenja paleći kuće, te ubijajući i terorizirajući civilnu populaciju.

U veljači 2004. godine, Orić je primio reportera "Washington Posta":

"Orićevi ratni trofeji ne nalaze se poslagani na zidu ...već na video-kaseti: spaljene srpske kuće i tijela srpskih ljudi bez glave, nabacana na tužnu gomilu. Morali smo koristiti hladno oružje te noći, objašnjava Orić, dok se scene iskasapljenih mrtvih tijela vrte s njegovog "Sony" video-aparata."

Koliko je srpskih sela spaljeno, a civila ubijeno ne zna se.

Procjene iz stranih izvora se kreću oko nekoliko desetina srpskih sela i više stotina ubijenih srpskih civila, dok srpski izvori govore o 3.500 ubijenih.

- Drugi dio srebreničkog zločina, onaj izvršen od strane Srba nad Muslimanima, desio se od 11. do 19. srpnja 1995. godine. Neke prethodne činjenice su zbunjujuće.

1. Predstavnici muslimanske zajednice okupili su se u Sarajevu 28. i 29. rujna 1993. Neki su kasnije rekli da im je Izetbegović kazao da bi NATO, prema predsjedniku Clintonu, intervenirao u BiH samo pod uvjetom da Srbi pobiju barem 5.000 osoba.

2. Očito je, da je Srebrenica "data na tanjur" Srbima. Orić je helikopterom prebačen iz Srebrenice sedam dana prije njenog pada. Dan prije pada, cjelokupna muška muslimanska populacija napustila je Srebrenicu gdje je ostalo oko 300 muškaraca.

3. Zločin nad Muslimanima se desio nakon zarobljavanja, kada su se oni nastojali probiti kroz srpske položaje prema svojim bazama. Masovne egzekucije nad Muslimanima vršene su u mjestima Pilice, Branjevo, Petkovac, Kozluk i Kravica.

4. Broj hladnokrvno pobijenih zarobljenih Muslimana je, međutim, upitan. Postoji razlika u brojkama između deklarirano nestalih osoba i forenzičkih nalaza ostataka tijela. Osim za oko tisuću osoba, gdje je stvar očita, za druga nađena tijela nije jasno u kojim su okolnostima poginula ili umrla i kada.

Napomena: masovne grobnice su uobičajena stvar u ratnim vremenima kada se vrši asanacija terena kako ne bi došlo do masovnih zaraza.

5. Među nastradalima "srebreničkog genocida" evidentirani su i oni koji su danas živi. Ima i onih koji su umrli/poginuli davno prije 1995. godine. U razračunima među samim muslimanima u Srebrenici nastradalo je više stotina osoba koje su pokopane kao žrtve srpskog genocida.

6. Simptomatično je da ni u holandskom izvještaju o Srebrenici, ni u francuskom izvještaju, nema očevidaca počinjenog zločina. Jedini "pravi" svjedok je psihopata Erdemović, koji je u Hagu ustvrdio kako je prilikom masakra lično pobio više od 100 Muslimana za 12 kilograma zlata.

- Na kraju općeg uvida, evo zbog čega srpski zločin nad muslimanima ne može biti genocid:

Kada se vrši genocid, onda se neselektivno ubijaju svi pripadnici neke zajednice, a ne ostavljaju se u životu reproduktivno sposobne osobe (žene i djeca). Proglašavanje zločina nad Muslimanima genocidom, direktno se vrijeđa spomen na oko četiri milijuna Jevreja nastradalih u Drugom svjetskom ratu. Jer da su nacisti postupali kao Srbi poštedjevši ženu, djecu i stare osobe, nastradalo bi manje od polovice Jevreja.

 

Izjave i istraživanja sa Zapada

Luis Mekenzi, bivši komandant mirovnih snaga u BiH je podsjetio je da su Muslimani pod komandom Nasera Orića ubili nekoliko hiljada srpskih civila. Za kanadski list "Gloub end mejl" ocijenio je "da u Srebrenici 1995. godine nije pobijeno 8.000 Muslimana. Evidencija dostavljena Haškom tribunalu izaziva ozbiljnu sumnju u ovakvu tvrdnju. U taj broj uračunato je i 5.000 onih koji su se vodili kao nestali. Također, više od 2.000 tijela pronađeno je u Srebrenici i oko Srebrenice i među njima su i žrtve trogodišnjih borbi u toj oblasti. Muslimanski muškarci i stariji dječaci su odvojeni, a starci, žene i djeca su prebacivani u pravcu Tuzle na bezbjedno. To je strašno, ali isto tako treba reći da ako neko želi da izvrši genocid, on neće dozvoliti ženama i djeci da odu.

 

Evo što o srebreničkom zločinu iz 1995. misli Kristof Flige, aktualni sudac Haškog tribunala. U intervjuu njemačkom tjedniku "Špigel" izjavio je sljedeće:

Slučaj Karadžić se odnosi na pitanje odgovornosti za masovno ubijanje, o čemu se govori kao o genocidu.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo su podijeljeni o tome da li bi se masakr u Srebrenici mogao definirati kao genocid. Ja sebi postavljam pitanje: da li nam je izraz genocid potreban da bi okarakterizirali takve zločine?

Trebalo bi da uvedemo novu definiciju takvog zločina.

Možda bi izraz masovno ubojstvo otklonio neke od teškoća s kojima se suočavamo.


Karlos Martins Branko, portugalski vojni zvaničnik posvjedočio je da je broj žrtava od 7.300 falsificiran, da bi bio korišten za propagandne svrhe. On je 1998. napisao da "postoji malo sumnje da je najmanje 2.028 bosanskih Muslimana poginulo u borbi s bolje uvježbanom i bolje komandiranom Vojskom RS u tri godine žestokog ratovanja". Mnoga tijela, kaže Branko, nalazila su se u zoni grada i prije pada Srebrenice.

 

Iz izvještaja visokog komesara UN za ljudska prava Henrija Vilenda koji je poslije petodnevnog ispitivanja izbjeglica u Tuzli (1995.) rekao:

"Nismo našli nikoga ko je svojim očima video neki zločin."
O pometnji među narodom koji se povlačio za 28. divizijom Armije RBiH iz Srebrenice, pisao je i Džonatan Ruper iz BBC: "I holandski mirovni kontingent i obavještajni oficiri britanskih specijalnih jedinica SAS, koji su se nalazili u gradu kad je pao, bili su svjedoci ogorčenih borbi između samih Muslimana u Srebrenici kratko vrijeme prije nego što su Srbi ušli. Također postoje izvještaji da je znatan broj poginuo prelazeći minska polja koja je njihova strana postavila.”
Filip Korvin, nekadašnji visoki funkcioner Ujedinjenih nacija i izaslanik generalnog sekretara UN u Bosni:
Ako je od 37.000 žitelja Srebrenice preživjelo njih 35.500, onda je računica vrlo prosta, otkriva Korvin. Ja i dalje tvrdim, naravno na osnovu čvrstih dokaza i prikupljenog materijala, da je cifra o 7.000 ubijenih Muslimana preuveličana i da ona ne može biti veća od 1.000 ljudi.
Karemans, komandant holandskih snaga u Srebrenici, rekao je u jednom intervjuu u Zagrebu 1995, da je ponašanje Srba u pogledu srebreničke tragedije bilo donekle razumljivo, jer su Muslimani s njihovim napadima iz Srebrenice (1992-1993), do temelja spalili 192 srpska sela i pobili njegove stanovnike!

Edvard Herman, američki profesor objavio je, sa svojim suradnicima, knjigu (2010.): "Srebrenica, dekonstrukcija jednog virtualnog genocida."
- Sami Muslimani iz Srebrenice dali su objašnjenja neočekivanog povlačenja jakih snaga 28. korpusa.

Ibran Mustafić, osnivač SDA u Srebrenici i poslanik u skupštini Federacije BiH, u intervjuu 1996. godine je rekao: "Scenario za izdaju Srebrenice je svjesno pripremljen. U taj posao su umiješani bosansko predsjedništvo i komanda Armije". On je naglasio da su napadi iz zaštićene zone bili "svjesno davanje povoda srpskim snagama da napadnu", a da su tragični scenario napravile "ličnosti koje su u ljeto 1995. napustile Srebrenicu bez ogrebotine".
Još veći skandal izazvalo je svjedočenje Hakije Meholjića, nekadašnjeg šefa policije u Srebrenici. On je otkrio da je cilj povlačenja 28. divizije bio sračunat da dovede do što većeg broja žrtava, da bi se dobio povod za NATO intervenciju.

Evo još nekih imena istaknutih javnih radnika Zapada koji su nastojali demistificirati "srebrenički genocid":
Jared Israel, Sarah Standefer, Noam Chomsky, Rene Gremaux, Louis Dalmas, George Pumfrey, Abe de Vries, Jaques Verges, Max Sinclair.

Piše Emil Vlajki

ПРИЗНАЊЕ ИБРАНА МУСТАФИЋА: Сами смо убили 1.000 својих у Сребреници!

ibran-mustafic

Између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице најмање је убијено од сународника током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цену не смеју живи да се докопају слободе“, изјавио је један од оснивача СДА из Сребренице Ибран Мустафић.

Он је рекао да је о списковима „неподобних Бошњака“ знало муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а да му је постојање оваквог списка потврдило више десетина људи.

„Најмање 10 пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехољића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да то није рекао“, навео је за „Вести“ Мустафић, који је дугогодишњи члан организационог одбора за обиљежавање догађаја у Сребреници.

Према његовим ријечима, списак је правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било „господар живота и смрти“.

„Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човјечанства. Он је и 1993. године, када је ова енклава умало освојена, побјегао из Сребренице. Побјегао је и 1995. године“, рекао је Мустафић.

Он је напоменуо да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.

„Сребреница је апсолутно договорни геноцид између међународне заједнице и Алије Изетбеговића, односно између Изетбеговића и тадашњег предсједника САД Била Клинтона. Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.

Он је истакао и да постоје велике манипулације именима жртава у Сребреници. „Знам да је на том списку отац који је изгубио сина, с тим што сина уопште нема међу убијеним или несталима. Слично је и са човјеком који је умро у Холандији, а води се у групи несталих. Многи су се на то одлучивали зато што нису имали средстава за живот или уопште нису имали радни стаж. Друго, Сребреница је од 1993. до 1995. године била демилитаризована зона. Па, откуда онда толико бораца инвалида“, запитао је Мустафић.

Он сматра да се веома тешко може утврдити тачан број убијених и несталих у Сребреници.

„Веома тешко, зато што је Сребреница одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од љета 1992. године кренули у провођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“, нагласио је Мустафић.

(Вести-онлине) 

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo!

nedeljkozugic | 06 April, 2010 17:31

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb