СОДОМ И ГОМОР ВЛАДИКЕ КАЧАВЕНДЕ

(ђаво се јавља у свим облицима, па чак и у мантији)

·        Према древној мудрости, човјек је одговоран према мислима, а ријечима и дјелима – још више. Зато, сваки моралан човјек, а посебно свештена лица, треба да се чувају, у сваком науму, да древна змија својим отровом не окаља њихове мисли, примисли, дјела... А ''како  човјек у свом срцу мисли, такав је он'' (Исус), што је потврдио и Џозеф Морфи, доктор филозовије и теологије, рекавши ''Човјек је оно што мисли'' или отац Тадеј: ''Какв су ти мисли такав ти је живот''.

           Након свега што је шира јавност сазнала Владика Качавенда је, без сумње, зломислен човјек, а те акционе мисли су се нашле у овитку ђавољег наума, супротног Цркви и њеним правилима, јер водити љубав са дјецом и дјечацима, а градити цркве са позлаћеним куполама, наочиглед народа који је оболио од светог сиромаштва и вишка немања, те насеља, владичански двор у којем врши блудне радње, а са друге стране игра најстрожијег политичког идеолошког стражара, који наређује тиху ликвидацију оних који не мисле као он и око њега лоповска олигархија, заслужило је масовни линч и расчињавање од стране Сабора Српске православне цркве, а не да му се да златна келија у манастиру Шишатовац или настави борaвак у владичанском двору у Бијејини.

Како ући у проговор, а да у ријечима немаш сјенке гријеха, него кроз уста једне огорчене жене (Милице) на све он што је чула о владици Качевенди: ''Увек ми је био одвратан. Изгледа развратно. Нажалост, деца нам више нигде нису сигурна, ни у цркви, ни у школи, о Боже шта се ово догађа?''

Владика је направио гријех по сваком основу, од правила ако хоћеш да се обогатиш иди међу сиротињу, до мијешања у политику и политичка убиства...

Он је члан Удружења ''Црна рука'', које је формирано на Хајдучкој вечери у Зворнику, прве године након свршетка рата (1996). Да није не би рекао мени: ''Је ли вам комплекс што вас нису израфалали умјесто Белог Вука (Срђана Кнежевића) и за Љубишу Савића Маузера да је ''живи леш који хода'', не би убио опасног свједока Милића Блажевића, који је одбио блуд са њим, али је одлучио да проговори...Осим тога, поуздано знам да је  један од платиша убица у ланцу државног тероризма, гдје се ни једно убиство није открило, осим Љубише Савића Маузера, али нису платише! А зна се и ко су!

Од моралне куге једног црквеног веледостојника, мало је фрушка гора, манастир ''шишатовац'' у ''златном кавезу'', већ рашчињавање од стране Великог црквеног суда или Светог архијерејског сабора, или му треба приредити народну сачекушу на којој ће га народ оболио од светог сиромаштва или вишка немања, осудити на смрт вјешањем! Зашто вјешањем? Зат што је он без имало осјећаја грижње савјести намонтирао ''самоубиство'' (самоубиство које су извршил други) деветнаестогидишњег свештеника Милића Блажевића.

Ђакону Бојану Јовановићу треба дати повељу Светога Саве за благодарно дјело из области морала и моралности, који је своју исповијест започео: ''Не могу више да ћутим јер тишина ме убија. Владику Василија Качавенду морамо зауставити у име хришћанства, у име Српске православне цркве, којој припадам душом и телом... Од мене је тражио да видим која су деца без родитеља, да им дам мало пара, па да их доведем у двор да он изабере. Али само децу до 11 година, јер старија вероватно већ имају сексуалне односе, па су прљава. Тада сам хтео и да га убијем, само му је Бог био у помоћи'', проговорио је главни свједок, ђакон Бојан Јовановић, адвокату Душку Томићу и широј јавности.

Исту повељу треба дати и адвокату Душку Томићу, јер је заступао невине жртве рата, али мајку богослова Милића Блаженовића, којег су клонили из живоам јер је одбио напаст од ђавољег владике у којем нема ништа људско и хумано (ет нихил хуманум).

Владика Качавенда је створио православну масонерију, која је била господар живта и смрти, а у ствари то је било прављење града попут Содоме и Гоморе, у којем је требало да дође до опште педофилије, планирању и извршавању убистава, заштите убица, пљачки, идеолопоклонству...
На сву срећу, Бог је пронашао два поштена човјека, ђакона Бојана Јовановића и адвоката Душка Томића, који су кристали у мраку општег моралног посрнућа и потопа једног народа, којем је свијест пала у несвјест! Како то? Па испред њихових очију склањају највеће борилачке митове из живота, као што су Срђан Кнежевић и Љубиша Савић Маузер, а народ ћути као успаван...

Ако неко проговори, као мојој маленкост, кажу: ћути убиће те! И чуде се што то нису урадили! Умјесто да кажу, хвала ти што си запажљив, науман, знаиша, моралан, богомдан, авангардан, видоц будућности...Што си објавио све што други не смију! Што си се просвијтлио и посветио од борбе истином против лажи...Сада су проговорили, али вода је ушла уста!
Је ли ''тешко Богу са нама онаквим какви смо'', што је написао Звонко Бајагић, на билборду, на излазу из Власенице? Хоће ли нам Бог опростити што смо га занемарили и огријешили се од њега? 

Помози нам, о Боже, па и ја сам трећи, нагонски праведник, који је жртвеник истинске борбе против зала, неморала и оних који добро живе од недостатка доказа. Свједочим и да је Качавенди вирио шкорпион испод мантије! Само, спаси нас!

И немој рећи народу, да си то учинио због мојих малих, али специјалних моћи!

Ја нисам Аврам, ал ти јеси Бог! Вјеруј Бојану Јовановићу и Душку Томићу, као Лоту! У ствари, они су два анђела маскирана у мушкарце које си Ти послао, као и мене медија који пише, орјечује оно о чему се заклето ћути, а требало би да се говори и моли теби за спас свију нас!

Грешка Синода у саопштењу о гријеховима владике Качавенде, што није споменуто његово непримјерено понашање по црквеним канонима, јер је он озбиљно нарушио углед Цркве.

Качавенда је живио у раскоши и луксузу, у двору у Бијељини, гдје је оргијао како хоће и докле хоће, гдје му игумани и друга црквена братија подводе младиће, а на нашу највећу бруку, прије три године је био озбиљан кандидат за патријарха, и највјероватије би био и изабран да га неко није упозорио (боње рећи уцијенио) да се повуче, јер ће обнародовати блуд са свештеницима и дјечацима, које му подводе његови слијепи послушници.

Вјерници говоре да је је он један од три епископа, а то не значи да их штити сам врх Цркве, да је педофилија под њеном (и не само њеном, већ и државном) заштитом...

У младости је моћна југословенска УДБА, када је нашла у блудним радњама Качавенду, скинула га до гола у купеу жељезничке станице Београд, и дала му је да се обуче, тек када је пристао да буде њен сарадник под псеудонимом ''Пабло''. 

После одлуке Синода случај Качавенда не би треба да буде завршен. Одлазак у изолацију у манастир Шишатовац  (Војводинуа)  у ''златну келију'' (у исти манастир Синод је послао и смјењеног владику Артемија) да се посипа пепелом пред Богом. А шта је са народом? Да се настави молити Богу под сјенком владичиних смртних гријехова! Умјесто вјешала ''златна келија''! Је ли то заслужена милост Мајке Цркве и народа обољелог од светог сиромаштва и вишка немења? Од украдене му будућности, па и од стране православне масонерије! 

Ослијепи мене или њих, молим Ти се, Боже, Невидбоже!

Ова инертност Црке у вријеме брзих информација, најбоље говори да смо народ којем је Бог поцјепао свој покров. Немамо Његову заштиту! Зашто? Зато што не можемо да примјенимо најкраће начело Сина које је послао на Земљу да је спаси: ''Сазнајте Истину и она ће вас ослободити''! Не можемо, јер смо осљепљени блиставим чарима лажи!

Моја предвиђања су сљедећа: Црква пада на испиту, јер умјесто да сагледа истину, криви мобилне телефоне, а не владике које врше блуд, играју у профитерском колу - краду народу будућност, а остављају му свето сиромаштво! Нека вам је Бог на помоћи, али казниће вас! И вас, као и политичаре, чека народна сачекуша!

Зашто то говорим?

Због социјалне неосјетљивости Мајке Цркве и апсурдне политике. Качавенда је поднио оставку, као да је политичар, што доказује да се више бавио политиком него религијом, блудом него моралом и моралним начелима...

Ко посумња у ово што пишем, нека отиђе у Бијељину и погледа раскошну кућа у којој живи Качавенда и сајам аутомобила испред Патрјаршије у вријеме сабора. То је оно што обичан човек, којем су украли будућност, не може да види, али може развратнике, блуднике и криминалце. 
Да ли су од силног богатства одвојили удјелак за помоћ болесној и гладној дјеци? 

Да ли је иједна црква организовала храну за бескућнике и социјално угрожене?

Свијетле се упитници, али Црква не расчињава грешне и прегрешне владике!

Молим Сабор да се извини жртама владике Качавендине, а поготово мајци свирепо убијеног богослова Милића Блаженовића, ђакону Бојану Јовановићу, и многим другим који су гутали страх и живјели  у неподношљивим околностима, под ђавољом стигматизацијом владике Качавенде, који умало да нам буде Патријарх!

23. маја 2013. године

Словописао и оријечио:

Недељко Жугић, самостални истраживач

ИСТРАЖИВАЧКИ СКУП:

ЗАГОРСКА СРБИЈА

ИЛИ ЗАГОРЈЕ У КАЛИНОВИКУ МАЈА 2013

(простор Загорске Србије од Солуна до Алпа)
Калиновик, 25. мај 2013. године у 11 часова

Поштовани скупе, поштовани грађани, поштовани медији који имате слуха и грађанске и моралне храбрости да прате овај скуп, а посебно поштовани пријатељу, истраживачу нове српске историје и српских родослова,  Петре Ашкраба Загорски, који си нас овдје и окупио захваљујући својим благодарним дјелима, с душом у ријечима – хвала!

Ја ћу вам говорити као  човјек осјетљиве савјести, који без примисли зле и енергије заблуде добија одговор на свијетеће упитнике, из колективно несвјесног, а посебно у области гдје је, да тако кажем, свијест пала у несвјест, односно гдје сам се увјерио да нам је силована историја као учитељица живота.

Наша историја – шта је?

Рекао сам, силована учитељица живота или најстарија удовица, која вјечно живи. САМО РИЈЕТКИ СЕ УДВАРАЈУ, АЛИ ЈЕ НЕ ОСВАЈАЈУ. 

Прије него што је родила дијете грешке, муж је умро, а дијете је имало говорну ману, муцало је, а освајачи су говорили кроз њега. 

И подвалили му. Све Србије су затране, па и Загорска Србија (или Загорје).
Мој најбољи осјећај наше, српске историје, написао сам још у рату деведесетих, у поетско-филозофској монодрами ''Оде, а да није погинуо'', коју сам сам и изводио, јер нико од глумаца није смио:

Наше четверогодишње дијете рата нема оца. Мајка му је затруднила од проблема. Када га је родила, истог часа је издахнула. Прије тога је имала само једну жељу: да њено дијете, када научи говорити, ништа не прећути. Умрла је с мислима да су Срби магнетна енергија која може сачувти планету од уништења. Умрла је зато што нико није хтио да призна очинство, а она није знала ко јој је направио то дијете рата. Узалуд је тражила по свим српским земљама. Па и ја сам тражио...

Био сам ти у Србији,
       Србија је на робији.

Сви су Срби у кафани
        што пијани што поклани.

Леже Срби поред друма,
        из главе им расте шума.

А из сваке српске главе
        теку мутне три Мораве.

Српског вожда Карађорђа
        убио је други вођа.

Место где је било клање
         Срби зову радовање.

Убијеном и убици
          дигнути су споменици.

Сад се сваки Србин бије
        са две своје историје.

Ову пјесму Петра Пајића научио сам из народа, а не из часописа, или, недао Бог, читанке. Она је ушла у моју душу као опомена да се не понови историјски гријех. Учим од народа. “Мој највећи учитељ је људски говор”, пише богзна највећи живи писац српског језика – Матија Бећковић. “За истином трчи душа моја. Црне истине и трчању њеном нема краја, нити имена њеном умору”, писао је један од највећих духовника, који је своје очи исплакао над Охридским језером, молећи се за српску слогу - Николај Велимировић.

Наше сирото дијете рата искајава историјски гријех, који је духовно наслеђе. Од његовог зачећа активно сам се укључио у разбуђивање српског националног бића. Написао сам, још тада, да у Босни и шире живи душман са душманом, узима један другом потајно мјеру, грудвајући се мозговима, а у завјетрини брусе ножеве. То је тада тек зачето дијете рата боље разумјело него широке народне масе, које су негирале ту тврдњу... 

***

Не брините, нећемо изгубити рат, али нећемо ни побиједити своје слабости. “А човјек и ако цијели свијет добије, а душу своју изгуби – која корист”, говорио је Исус Христ, син којег је отац жртвовао да спаси свијет, а ми имамо очева који су своје синове склонили у завјетрину, а туђе су послали у прве редове да гину.

***

Витлејемска и светосавска звијезда чувају нашу виталну енергију, а да није тога, завршили би као Хазари Милорада Павиђа, или, или... не могу то још да кажем иако ме жиља ко слама под језиком. Рекли би – витез јавне ријечи, а не позитивна опозиција коју треба поштовати ако хоћемо да буде како ваља.

Имам вишак антена, као и сви живи мученици, па могу да читам невидљиву књигу живота...Говорим равно, без метафоре: обрнуто су неке ствари прикопчали, презули су некима ципеле, па чак и инвалидима чије ноге корачају по подземним свјетовима...

То је рекло, без сумње четверогодишње дијете рата, које нема оца и чија мајка је издахнула на порођају,, али му је оставила у аманет да прича истину, да ништа не прећути.

Језиком тог дјетета говори и самостални истраживач мученичке српске историје Петар Ашкраба Загорски.

Када из отачке писмене примите наук, записан у живом сјећању, али по правилу оном из Херцеговине и Загорја капе Херцеговине, из укасмењене тишине – колективно несвјесног (...) као што је ова пауза са три тачке да би узели мало више ваздуха и зауставили привремено дисање, да би боље видјели циљ и мету, видите усмену поруку: ’’Немој сине никада испричати нешто људима, ако ти неће вјеровати, па била то и највећа истина’’, и додато као наравоученије: ’’Ако будеш право говорио, нећеш имат много пријатеља’’. Те двије реченице Петра Ашкрабе Загорског, без сумње знаише и наумног човјека, су одговор на херцеговачки свијетлећи узпитник: ’’Сједи и реци што се рекло није, ево ти имање!’’. Дакле, нећеш имати пуно пријатеља, до једног којем то говориш, али који ће ти вјеровати. Тај један човјек смо сви ми овдје на овом скупу. Као у истинској љубави, умножени у даривању!

Да кренемо од тога ради чега смо овдје, на нашем Загорју.У средишту Загорске Србије.

Због чега је историја силована учитељица живота?

Петар Ашкраба, и нимало случајно Загорски, је главни свједок, који тумачи околности које су претходиле мучењу те учитељице, износећи чињенице из дубине времена у којем су се рађали писци лажне и подметнуте историје, по чему се може увести ''синдром Петра Ашкрабе Загорског'', по чему су писци историје као препелица... Док женка лежи на јајима, мужјак тражи другу женку за парење, не бринући се за своје легло.

 Свјетска историја, а посебно Српска, није ништа друго до историја ратовања, а истраживачи попут Петра Ашкрабе Загорског, су ријетки, који сплаваре узводно и повијесно, да се вода не мути...Секцирају све што је бачено на сметњиште историје, а након ДНК анализе свједоче који је народ највише страдао, као жртвеник историје пакла. И не само то, него: Ко је све од Срба постао?

Ашкраба не робује строгим “научним методама“ (а ко их у историји користи?) у сазнању, већ индуктивне - самосвојне богомдане методе, којом врши генерализацију или концентрацију нових чињеница, за античке историке, али и народ којем је у слободарству да не учи од силоване учитељице историје.

Загорски на историју не гледа, као Платон, Аристотел и други грчки филозофи, као на процес непрестаног пропадања, већ као нагонски процес нових чињеница и нових сазнања.

***

„Куд год се са Загорја пође, свукуда се одлази низбрдо...'', записао је Петар Ашкраба Загорски, за подручје окружено планинама са називом Загорје, Равно Загорје или Кршно Загорје (како је у епским српским пјесмама), а чији становници се називају Загорани што значи Срби. Све његове књиге, у матичном импресуму су потписане са ''Загорјем'', као мјестом издања.

Зато смо се нашли на овом истраживачки скупу 

''ЗАГОРСКА СРБИЈА ИЛИ ЗАГОРЈЕ У КАЛИНОВИКУ'', а то је, по Загорском, најприближније простор Загорске Србије од Солуна до Алпа.

Пале, 6. мај 2013.

                                                                                     Недељко Жугић

Ostvareno još jedno moje ’’proročanstvo’’  

VASILIJE JE TAJKUN U MANTIJI

Dugo godina sam govorio, pa čak i u monodrami ’’Ode, a da nije poginuo’’, sa usredsređenom molitvom mojom: ’’Bože, oslobodi me i primisli zlih i da umom ne krivudam, ima je na internetu) i ceremonijalnim krštenjem i stavljanjem u džepove narodnog kapitala, od čega će narodu ostati višak nemanja ili sveto siromaštvo. Dovoljno je ukucati samo moje ime i prezime i vidjeti to na stotine sajtova, koji su to zdušno prenijeli ili mome imenu i prezimenu kada dodate ’’viđenje unaprijed’’...

Ipak, ima jedno drastično svjedočenje koje nisam htio objaviti, ne zato što sam strašiv, već da ideja prožme mase, jer vlada pravilo ’’ubistva dokaza’’, i da se obnaroduje u kolektivno svjesnom i nesvjesnom da se samo socijalnim nemirima mogu početi rješavati problemi, nikako drugačije. Ja sam jedan od projekata vođa, ali samo mladih do 35 godina! Ispred njih ću stati – jer su im lopovi, sa blagoslovom crkvenih velikodostojnika, pa i popova i popaca,  na koje sam ja godinama ukazivao, ukrali budućnost! To mladima  gasi energiju nade! zbog toga, dobromisleno, bez primisli zle, pravorječivo, nudim javno

OPIS SVJEDOČENJA:

Malo uvida, a ja umijem sažimati, bez epske opširnosti, a i kako ne bi kada sam sve to  preživljeo i adlerovski uosjetio. Za vrijeme tvrde i neprikosnovene vladavine SDS-a, našao sam se u njihovim prostorijama na Palama u kojoj su bili Slobodan Ninković, Gordana Đogo (žena Riste Đoge) i Vitomir Milanko Mali (poginuo 2002). U sjedištu  kancelarije dominirala je velika slika Biljane Plavšić (vidi sliku, slikala G. Đogo) i rekao sam im: Ova će se otkinuti od lopovske oligarhije SDS-a! Ubrzo, za vrijeme predsjedničkog mandata, ona osniva SNS (Srpski narodni savez).

Kada niko od živih u Sokocu nije smio da okupi jezgro ljudi i napravi osnivačku skupštinu SNS Sokolac, ja sam to učinio na Spasovdan (gle simbolike, kada je Bogočovjek od zlih ljudi uzletio u nebo) i gradom je vladao strah dušegubac - da je to grupa luđaka koja je osuđena na smrt po diktatu moćnika iz zavjetrine.

To je bilo vrijeme straha, u kojem je lopovska oligarhija SDS-a mogla da te skloni iz života, bez straha od pronalaženja ubica i njihovih platiša.

Jedne prilike, kada su mene potjerali, uspio sam autom izmaknem do Knežine. Tu sam uzeo brata Veljku i krenuo kod Vladike Vasilija Kačavende. Primio me u Vladičinom dvoru, tada u Centru grada, a iznad njega je dominirala velika slika, ulje na platnu, sa njegovim likom. Brada umašćena od lopovluka. Znao sam da to nije mjesto za dokaze i za velike istine o tome kuda ide srpski nacionalni brod. Kada smo ušli u kancelariju, on je razgovarao preko telefona (kanije sam saznao sa nekim ključnim čovjekom, da mu ne spominjem ime iz Sokoca), koji ga je informisao o mom ’’političkom’’ stavu...Nakon što me saslušao, rekao je, kao prvo, da me od progonitelja skloni u neki od manastira, a predložio je Papraču...Nisam pristao, a onda je on pod dejstvom ostrašćenog zaštitnika lopova i ubica, ne krijući osudu zbog moje podrške Biljani Plavšić, koja je bila u zamahu političke, ali antikriminalne kampanje (prave revolucije u sferi društvenih odnodsa), rekao: ’’Vi ste, gospodine Žugiću, primili u Sokocu američkog ambasadora Ričarda Klauzariča ili neke od njegovih izaslanika, koji su agenti CIA? Nisam čekao dugo, ali sam rekao: Jesam, vaše visokopreosvještenstvo, ali nije sokočanima (mada ja nisam sokočanin) kratka ruka da je ne pruže, ali nije ni duga da je odsijeku!’’ On je sikćući odgovorio: ’’Pa, je li vam  kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vuka (Srđana Kneževiča, najvećeg borilačkog  mita Romanije, prim. N. Ž.)?’’ Zastao sam, ali brze misli počele su da od mene bježe, nisam mogao da stojim, u mislima, u mjestu, jer nesreća uvijek vodi dalje...Ubrzo sam se pribrao i zahvalio se vladici, te se sa bratom svjedokom uputio u prostorije MUP-a Republike Srpske, koje su tada bile u Bijeljini. Ušavši u kancelariju načelnika Ljubiše Savića Mauzera, sekretaricva mi je rekla: ’’Pa zar ne znaš, ubijen je Srđan Knežević...’’ zakovao sam se za riječi vladike Kačavende: ’’Pa, je li vam kompleks što vas nisu izrafalali umjesto Belog Vuka...?’’

Dalje ne bih svjedočio, osim mog upečatljivog utiska da sam ga doživio kao dželata koji proždire svoju žrtvu i da mu škorpion viri ispod mantije.

Išao sam 59 puta pod Ostrog, na poklonjenje Vasilijku Ostroškom, za mene najvećem mjestu molitvene moći, na kojem sam se susretao čak i sa Sandžačkim dervišima, jer su ga i oni poštovali... Ali, vladike kao što je Kačavenda, koji su napravili pravoslavnu masoneriju, a narodu ostavili Sveto Siromaštvo, molio sam Sveca da prokaže, a ako sam zlurad i imam i primisao zla u sebi – ubezoči me.

Dao mi je dio svoje moći da budem jasan do bola i strpljiv u prizivu Boga (jer ko ga ne priziva – goni ga) i hvala mu!

Njegov imenjak Vaslije Kačavenda je  tajkun u mantiji! Ko ne vjeruje, neka ode u Bijeljinu i svaka baba će mu pokazati da je radio i gradio ono što ne priliči jednom duhovnom ocu, čuvaru svoga stada, kojem ni u snu ne smije da krade budućnost i ostavlja ga u zagrljaju viška nemanja!

Nedeljko Žugić,

svjedok i samostalni istraživač lopova i ubica  

Majka bogoslova optužuje vladiku: Moj sin je ubijen zbog Kačavende

Odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u četvrtak penzioniše vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu bila je znak da u javnost napokon mogu da isplivaju sve kriminalne radnje za koje se sumnja da je u njima učestvovao vladika.

Zbog straha od njegove moći informacije tek pomalo cure, ali "Blic" uspijeva da dođe do najvažnijih detalja.

Najšokantniji je slučaj mladog bogoslova Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999, ali je slučaj pred pravosuđem pokrenut tek nedavno, kada je porodica angažovala advokata Duška Tomića.

Prema zvaničnoj verziji, Blažanović se ubio bombom u manastiru Papraća kod Šekovića. Međutim, njegova majka Dragica Jovičić u ispovijesti za "Blic" tvrdi da je Milić ubijen jer je odbio da spava sa vladikom Vasilijem. Prisjeća se da je sinu savjetovala da se čuva vladike "jer se pričalo da je pedofi".

Sin ju je, kaže, poslušao, i pokušavao je da ne bude nikad sam u prostoriji sa Kačavendom. Ipak, priča majka, nije prošlo mnogo i Milić je "primjetio kako ga vladika gleda".

"Nikada mi nije pričao o tome. Međutim, majka mi je nakon smrti Milića ispričala šta je njoj rekao i zakleo je da ne sme nikom ni reč da kaže. Ispričao joj je da je jedno veče u crkvu u Doboju došao Kačavenda. Bio je pijan i Miliću je bacio ključeve od sobe, navodno da ide da je pospremi. Međutim, uspeo je da izvrda. Nije otišao, preplakao je celu noć. Ujutru je odmah prebačen u manastir Papraću jer nije pristao na ono na šta je vladika mislio. Znala sam da je tamo leglo pedofilije", priča Jovičićeva.

Nekoliko dana nakon toga Milić je nađen mrtav u svojoj sobi. Međutim, nastavlja majka, roditelje niko iz manastira nije pozvao da im javi za smrt.

"Oni su tokom noći sve sredili. Prostorija je okrečena, pa je izgledalo kao da se ništa nije desilo. Milić se nije ubio. Znam njegov karakter. Sigurno je znao više nego što je trebalo i morao je da umre. Kada sam smogla snage i otišla u manastir Papraću, na dužnosti je bio sveštenik Stefan. Rekao mi je da se Milić taj dan ponašao normalno i da su nakon nekog krštenja svi otišli u svoje sobe na odmor. Ništa više nije smeo da mi kaže. Poručio mi je da ćutim. Posle sedam dana Milićevi prijatelji mi javljaju da je otac Stefan premešten u Srbiju. Imala sam želju da Stefana posetim, ali je umro", nastavlja potresnu ispovijest Dragica Jovičić, koja se razvela od muža.

Nekoliko godina nakon smrti Milića, kod Mostara je pronađen mrtav i njegov ujak, prevoznik voća iz Crne Gore u RS. Kako saznajemo, tragedija se dogodila nakon što se u jednoj kafani na putu požalio kako mu je sestrić nastradao zbog vladike Kačavende.

Advokat: Prva istraga bila traljava

Advokat Duško Tomić otkriva da je o Milićevoj smrti obavijestio Tužilaštvo BiH, Specijalno tužilaštvo RS i okružna tužilaštva u Bijeljini i Istočnom Sarajevu.

Ističe da je prva istraga Milićeve smrti bila toliko traljava da su njegovo tijelo sahranili na Ozrenu, a da su nakon toga dijelovi glave i ruku nađeni u sobi u kojoj se tragedija desila, te su tajno sahranjeni u Papraći.

- Članovi Sinoda i Anketnog odbora SPC bili su kod majke, dede i bake i od njih su uzeli izjavu. Lično sam Sinodu pisao pre godinu dana, kao i bivši đakon Kačavende Bojan Jovanović. On je dao iskaz i Anketnom odboru SPC i potvrdio da mu se Milić žalio na Kačavendu. Sada tvrditi da Kačavenda odlazi jer je bolestan i moliti ga da ostane do maja skandalozno je - kaže Tomić. (Dalje)

Стихови Даре Секулић испунили Андрић град

Вишеград - Вишеград је јуче био сав у знаку лика и дјела познате највеће живуће пјесникиње у БиХ Даре Секулић. Српски књижевници имали су част да цијелу недјељу проведу са Даром, од сплаварења Вишеградским језером па све до књижевне вечери која је синоћ одржана у њену част на Тргу Николе Тесле у Андрић граду.

Књижевници су, огледајући се у Вишеградском језеру заједно са Даром, говорили своје стихове, док је Дара рецитовала о Вишеграду, Андрићу, води и природи.

Манифестација "Књижевници са Даром Секулић" настављена је на књижевној вечери у организацији Књижевног фонда "Свети Сава" из Источног Сарајева, на којој је промовисана Дарина књига "Брат мој Тесла".

Секулићева је заступљена у бројним антологијама у земљи и свијету. Пјесме су јој превођене на многе језике. Добитница је и Змајеве награде за 1997. годину, први добитник награде "Саво Мркаљ", СПД "Просвјета", Загреб за 2006. годину.

Секулићева је на књижевној вечери казивала стихове пјесама из своје нове књиге, а посебно је нагласила да је одушевљена Андрић градом.

- Овдје сам први пут, толико сам срећна и задовољна. Упознала сам се са градом, људима, овдје је све говор, овдје је све пјесма. Емир Кустурица је у овај град уградио и дио мог завичаја, Кордунског Лесковца, којег више нема - истакла је Секулићева.

Предсједник књижевног фонда "Свети Сава" и књижевник Недељко Жугић истакао је да је ово први пут да један велики познати српски и свјетски стваралац као што је Дара Секулић гостује у Вишеграду.

- У лексичкој крви Даре Секулић има доста хлорофила и сунца, коријена и жилишта из завичаја, на стаблу живота, избојака у садашњости, и листова у будућности - рекао је Жугић у уводној ријечи књижевне вечери посвећеној Дари Секулић.

Жугић је говорио и о њеном богатом књижевном стваралаштву.

- Сама чињеница да је за три године написала девет књига доказује да је права књижевна громада, чиме је оборила све европске, а сигурно и свјетске рекорде. Она је озбиљан пјесник, највећи живи писац српског језика и Балкана - истакао је Жугић.

Посебно је истакао да Дара Секулић пише најчистију поезију.

- Њена поезија је као вилинско свето дрво које пада само на чиста мјеста, њена поезија је свугдје препозната, а о томе свједочи и да је добитница овогодишње књижевне награде "Алекса Шантић" - нагласио је Жугић.

Манифестацију "Књижевници са Даром Секулић" финансирало је Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Стихови

На књижевној вечери, осим Недељка Жугића, своје стихове у част Дари Секулић, говорили су књижевници Божидар Шкобић из Вишеграда, Радомир Јагодић из Рудог, Радослав Милошевић из Требиња и Недељко Зеленовић из Источног Новог Сарајева. Осим књижевника, пјесме Даре Секулић, пјевао је и композитор Пеђа Хард.

KRAJ TROJEDNE BOSNE I HERCEGOVINE

Prošlost je moguće zapisati, ali budućnot je pred nama. Ne bi se prokazivao kao njen vidioc, ne zato što me je strah, već  što napišem – ako nije bilo, dogdi se!

Neću da budem kažnjeni čitač budućnosti, jer, za ovakve priognoze  - nema nagrade!

Ogorčeni postupkom bivšeg direktora: Ljubojević uvrijedio svakog građanina RS

BANJALUKA - Svaki građanin RS je uvijeđen, ističe Vlado Pavlović, predsjednik Sindikata šumarstva, prerade drveta i papira RS, komentarišući postupak Srđana Ljubojevića, doskorašnjeg generalnog direktora JP "Šume RS", koji je uhapšen i pritvoren zbog sumnje da je uzeo 10.000 KM mita.

Osvrćući se na potez osumnjičenog, Pavlović kaže da osuđuje svaki postupak koji ugrožava zaposlene.

"To je uvreda za svakog građanina, jer su šume javno dobro RS, a ne samo preduzeća 'Šume RS'. Naš princip je da nećemo dozvoliti da se bilo ko okoristi o interes radnika da bi sebi ostvario dobit", jasan je Pavlović.

Upitan kako komentariše činjenicu da je Ljubojević za sebe htio da uzme 10.000 KM, rekao je da je to samo zrnce u odnosu na 18 miliona KM, koliko se "Šumama RS" duguje po osnovu isporučene robe.

"A, naravno, zrno po zrno je pogača, tako da svaki akt koji sprečava otuđivanje, odnosno okorištenje o interes radnika, za nas je dobrodošao", naglašava Pavlović.

I dalje se ne stišava bura poslije hapšenja čovjeka koji je mjesecima upravljao jednim od najvećih prirodnih bogatstava u RS i kojem su lisice stavljene nakon što je, sumnja se, odbijao da potpiše nalog za isplatu duga od 140.000 KM, koliko su "Šume RS" imale prema jednoj firmi, ako njemu ne bude dato mito "teško" 10.000 KM, a taj novac je i uzeo.

Stanislav Čađo, ministar unutrašnjih poslova RS, izjavio je u petak da nema mjesta sumnjama i spekulacijama da je slučaj "Ljubojević" namješten, što su dan ranije ustvrdili predstavnici Socijalističke partije, čiji je Ljubojević član.

"Nema mjesta ovakvim sumnjama, jer su sve nadležne institucije donosile odgovarajuće odluke od početka do okončanja istrage, pa sve do određivanja pritvora bivšem direktoru 'Šuma RS'", rekao je Čađo, dodajući da institucije RS odgovorno rade svoj posao.

No, Saša Čudić, predsjednik Izvršnog odbora (IO) SP, najavljuje da je za ponedjeljak zakazana sjednica IO stranke, na kojoj će biti zauzet novi stavovi o tom slučaju.

Neće to mnogo značiti smijenjenom direktoru "Šuma RS", koji će mjesec dana provesti u pritvoru, jer je tako odlučio Okružni sud u Banjaluci, na prijedlog Specijalnog tužilaštva RS, a koje Ljubojevića tereti za primanje mita, koje je počinio u srijedu, kada je i uhapšen u svojoj kancelariji.

Međutim, javnost je i dalje uskraćena za odgovor na pitanje da li će se "češljati" na koji način je vlasnik velelepne vile u Banjaluci, vrijedne više od milion maraka, stekao sve čime raspolaže.

"Ne mogu odgovoriti na to pitanje", rekao nam je u petak Darko Ilić, šef Odjeljenja za istrage Specijalnog tužilaštva RS, upitan da li će pod lupom biti i imovina bivšeg generalnog direktora "Šuma RS" .

Čovjek koji je mjesecima upravljao preduzećem koje grca u problemima "pao" je u akciji MUP-a RS kodnog naziva "Proljeće", a Ljubojevićev advokat Miroslav Mikeš kaže da je njegov klijent na saslušanju u Specijalnom tužilaštvu RS izjavio da nije kriv.

Интервју с Николом Теслом из 1899. године: Са громовима и муњама причам ма српском језику

Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим рјешење... Интервју који вам доносимо је научник Никола Тесла 1899. године дао за часопис “Бесмртност” у својој тадашњој лабораторији у Колорадо Спрингсу

* НОВИНАР: Футуристи кажу да су двадесети и двадесет дрви вијек рођени из главе Николе Тесле. Они славе обратно магнетско поље и пјевају химне индукцином иотору. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио свјетлост из дубине Земље, и ратником који је заробио ватру из неба. Отац наизменичних струја учиниће да физика и хемија завладају половином свијета. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторију Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива земљотрес. Ту је откривен и црни космички зрак. Пет раса молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој тајни да се Емпедоклови Елементи напоје животним силама из етера.

ТЕСЛА: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човјек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.

* НОВИНАР: Шта је то, господине Тесла?

ТЕСЛА: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Свијетлост би сијала око полутара, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спринггсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије. Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима код великог пјесника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвијет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човјековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Љепота и мирис руже могу се узимати као лијек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.

* НОВИНАР: Које су то ствари?

ТЕСЛА: Једно је питање хране. Којом звјезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови?

Друга ствар је: како уништити енергије зла и патње у којима пролази човјеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом вијеку те болести су се са Земље рашириле по свемиру.

Трећа ствар је: постоји ли у свемиру сувишна свјетлост? Ја сам открио звијезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не измијени. Та звијезда је у овој галаксији. Њена свјетлост се може збити до такве густоће да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човјек може постати Христ, Буда и Заратустра. Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у свемиру сваки човјек роди као Христ, Буда и Заратустра.

Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намјера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човјеку повратим свијест о његовим властитим крилима… Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакумима. Вакуми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.

* НОВИНАР: На прозор ваше собе у хотелу “Валдорф-Асториа”, на тридесет трећем кату, сваког јутра слијећу голубови.

ТЕСЛА: Човјек мора бити сентименталан према птицама. То је због њиховог крила. И он их је некада имао, права и видљива!

* НОВИНАР: Нисте престали да летите још од оних давних дана у Смиљану!

ТЕСЛА: Желио сам да полетим са крова и пао сам: погрешни дјечји прорачуни. Не заборавите, младићу: крила су све у животу!

* НОВИНАР: Никада се нисте женили! Није позната ниједна ваша љубав према некој жени. Фотографије из младости приказују вас као изузетно лијепог човјека.

ТЕСЛА: Не. Нисам. Два су пута: много или нимало секса. Средина служи за обнављање љуског рода. Превише секса код извјесних људи потхрањује и снажи виталност и дух. Уздржавање од секса то исто чини код других људи. Ја сам изабрао тај други пут.

* НОВИНАР: Ваши поштоваоци жале што нападате теорију релативитета. Чудна је ваша тврдња да материја нема енергију. Све је прожето енергијом; одакле она?

ТЕСЛА: Најприје је била енергија, потом материја.

* НОВИНАР: Господине Тесла, то је као када бисте рекли  да сте ви родили свог оца, а не он вас.

ТЕСЛА: Управо тако стоји ствар са рођењем свемира. Материја је створена из првобитне и вјечне енергије коју знамо као свјетлост. Засјала је и појавиле су се звијезде, планете, човијек и све што је на Земљи и у универзуму. Материја је израз бесконачних видова свјетлости; зато је енергија старија од ње. Постоје четири закона стварања. Први је да је извор свега у Непојамном, црној честици коју ум не може замислити, нити математика измјерити; у ту честицу стане цијели свемир. Други закон је ширење таме, која је права природа свјетлости, из Непојамног и њен преображај у свјетло. Трећи закон је потреба свјетлости да постане материја. Четврти закон гласи: нема почетка ни краја; три претходна закона одувијек трају и стварање је вјечно.

* НОВИНАР: У непријатељству према теорији релативитета идете дотле, да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца.

ТЕСЛА: Упамтите није закривљен простор, већ човјеков ум који не може да схвати бескрај и вјечност! Да је творцу релативности то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи.

Ја сам дио свјетлости, а она је музика. свјетлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осјећам, миришем, дотичем и мислим. Мислити је код мене шесто чуло. Честице свјетлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја.

О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не смије огријешити. Бројеви и једнчине су знакови којима се обиљежава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је љепота узрок и посљедица Ссварања. Та музика је вјечно кружење звјезданих небеса. Најмања звијезда је завршена композиција и уједно, дио небеске симфоније. Откуцаји човјековог срца су дијелови те симфоније на Земљи. Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је хармонија врховни закон у свемиру. закривљени простор је хаос; хаос није ,узика. Ајнштајн је гласник времена буке и бијеса.

* НОВИНАР: Господине Тесла, да ли ви чујете ту музику?

ТЕСЛА: Увијек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији Релативитета двије паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вјечно. За човјека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ. Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човјек и учинио је извјесне добре ствари; од тога ће нешто постати дио музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етер постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вјечности.

* НОВИНАР: Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?

ТЕСЛА: Ја их имам десет. биљежите пажљиво.

* НОВИНАР: Записаћу сваку вашу реч, поштовани господине Тесла.

ТЕСЛА: Први услов је висока свијест о свом послању и дјелу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм. Као дјечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине водопаде. За већину својих открића знао сам још у дјетињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам подузимао, завршавао сам.

* НОВИНАР: Који је трећи услов прилагођавања, господине Тесла?

ТЕСЛА: Усмјеравање свих виталних и духовних енергија на дјело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човјек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био сретан човјек… Четврти услов је прилагођавање тјелесног склопа дјелу.

* НОВИНАР: Како то мислите, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најприје, то је одржавање тог склопа. Човјеково тијело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари свијета у завјери против мене… Дотакните моју руку.

* НОВИНАР: Она је хладна.

ТЕСЛА: Да. Крвотоком се може управљати, као и многим процесима у нама и око нас. Зашто сте проблиједјели, младићу?

* НОВИНАР: То је прича да је Марк Твен написао Тајанственог странца, ону дивну књижицу о Сатани, инспириран вама.

ТЕСЛА: Ријеч “Луцифер” ми је дража. Господин Твен воли да се нашали. У дјетињству сам једном оздравио читајући његове књиге. Када смо се овдје упознали и то му испричао, био је толико ганут да је заплакао. Постали смо пријатељи и често је долазио у мој лабораториј. Једном је затражио да му покажем машину која је вибрацијама изазивала осјећање блаженства. Био је то један од оних изума за забаву, којима сам се понекад бавио. Опоменуо сам господина Твена колико смије да остане под тим вибрацијама. Није ме послушао и остао је дуже. Завршило се тиме што је, попут ракете, држећи се за хлаче, одјурио у извјесну просторију. Било је то ђаволски смијешно, али ја сам сачувао озбиљност. Вратимо се на прилагођавање тјелесног склопа. Поред хране, врло важан је и сан. Од дугог и исцрпљујућег рада, који је изискивао надљудски напор, ја бих се послије једног сата спавања потпуно повратио. Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим ријешење.

Пети услов прилагођавања је памћење. Можда је код већине људи мозак чувар спознаја о свијету и знања која стичу у животу. Мој мозак се бави важнијим стварима од памћења; код мене он лови оно што му је у одређеном тренутку неопходно. То је око нас и треба га само узети. Све што смо једном видјели, чули, прочитали и сазнали прати нас у виду свјетлосних честица. Мени су те честице послушне и вјерне. Гетеовог Фауста, моју најмилију књигу, научио сам напамет на њемачком као студент, и сада га цијелог могу рецитирати. Своје изуме сам годинама носио “у глави”, а тек потом их остваривао.

* НОВИНАР: Често спомињете моћ визуализације.

ТЕСЛА: Њој можда имам да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Његовао сам га и љубоморно чувао. Визуализацијом сам на већини изума вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме рјешавам и комплициране математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог Ламе.

Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смијем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља, и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дијете. Касније сам то свијесно развијао.

* НОВИНАР: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?

ТЕСЛА: Је. Она је често посљедица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тијела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човјек болује с времена на вријеме. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излијечи већину болести. Као ђак разболио сам се од колере која је харала у Лици. Излијечио сам се тиме што је отац дозволио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота, и примао сам их као све друге појаве око себе. Једном, у детињству, шетао сам са ујаком поред ријеке и рекао: “Из воде ће се појавити пастрмка, ја ћу бацити камен и њиме је пресјећи.” То се и догодило. Уплашен и запрепаштен, ујак је повикао: “Bade retri Satanas!” Био је учен човјек и говорио је латински… Налазио сам се у Паризу када сам видио мајчину смрт. У небу, пуном свјетлости и музике, лебдјела су прекрасна створења. Једно од њих је имало мајчин лик, који ме је гледао са бескрајном љубављу. Пошто је визија ишчезла, знао сам да је моја мајка умрла.

* НОВИНАР: Шта је седмо прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Знање како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осјећањима. Хиндуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са полном енергијом, која је послије свјетлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувјек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтио: мисаону и духовну машину.

* НОВИНАР: А девето прилагођавање, господине Тесла?

ТЕСЛА: Све учинити да се ниједног дана, ниједног тренутка ако је то могуће не заборави ко смо и зашто смо на Земљи. Изузетни људи који се у животу муче болешћу, оскудицом или их друштво превише рањава својом глупошћу, неразумевањем, прогоном и осталим потешкоћама којима Земља врви као мочвара инсектима, остављају иза себе дјело неостварено до краја. Има много палих Анђела на Земљи.

* НОВИНАР: Шта је десето прилагођавање?

ТЕСЛА: Оно је најважније. Напишите да се господин Тесла играо. Играо се читавог свог живота и уживао у томе.

* НОВИНАР: Господине Тесла! Да ли се то односи и на ваша открића и ваше дјело? Је ли и то била игра?

* ТЕСЛА: Јесте, драги младићу. Ја сам тако волио да се играм електрицитетом! Увјек се најежим када слушам о оном Грку који је украо ватру. Грозна прича о окивању и орловима који му кљују јетру. Зар Зеус није имао довољно муња и громова, па је био оштећен за један жар? Ту је неки неспоразум… Муње су најљепше играчке које се могу наћи. Не заборавите да у вашем тексту истакнете: Никола Тесла је био први човјек који је створио муњу.

* НОВИНАР: Господине Тесла, малоприје сте говорили о Анђелима и њиховом прилагођавању на Земљи.

ТЕСЛА: Јесам ли? То је исто. Можете написати и ово: он се дрзнуо да узме на себе прерогативе Индре, Зеуса и Перуна. Замислите неког од тих богова како у црном вечерњем одјелу, са полуцилиндром и бијелим рукавицама елити Њујорка приређује грмљавине, пожаре и земљотресе!

* НОВИНАР: Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и ваша открића, која су неизмјерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.

ТЕСЛА: Драги господине Смит, невоља и је у томе што су људи одвећ озбиљни. Да то нису, били би сретнији и знатно дуже би живјели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује вијек. Ли Таи Пе је посјету крчми претпостављао посјети царском двору. Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним.

* НОВИНАР: Они би радо чули у чему је ваша филозофија.

ТЕСЛА: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осјећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човјек и звијезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја свјетова. Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да чојвек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свијету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње. Камен је мисаоно и осјећајно биће, као што су то биљке, звер и човјек. Звијезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо одвећ обузети собом разумјели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човјек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.

* НОВИНАР: Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, ријечи таоиста или трактат Паразулзуса.

ТЕСЛА: Добро вам се чини! Значи да постоји опште знање и истине које је човјек одувијек посједовао. По мом осјећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најљепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глухи за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Јабука је много, али је један Њутн. Он је тражио управо ону јабуку која је пала пред њега.

* НОВИНАР: Питање које је можда требало поставити у почетку овог разговора. Шта је за вас електрицитет, поштовани господине Тесла?

ТЕСЛА: Све је електрицитет. Најприје је свјетлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице свјетлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човјеку и осталим створењима. Једна њена честица посједује свјетлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.

* НОВИНАР: Господине Тесла, ви сте превише пристрасни према електрицитету.

ТЕСЛА: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и ви, господине Смит, али тога нисте свјесни.

* НОВИНАР: Је ли отуда ваша способност да кроз тијело пропуштате електричну струју од милион волти?

ТЕСЛА: Замислите вртлара којег нападају биљке; то би заиста било лудо. Човјеково тијело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише електрицитета. Енергија која је различита у свакога је оно што чини човјеково “ја” или “душу”. Код других створења то је њихова суштина; “душа” биљке није “душа” минерала и животиње. Рад мозга и смрт се манифестују свјетлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како вријеме пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе бјелини. Бијело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетио голуб, којег сам хранио. Хтио је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви свјетлости. Никада у очима неког створења нисам видио толико свјетлости, као у тог голуба.

* НОВИНАР: Радници у вашем лабораторију причају о бљесковима свјетлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гњевни или пред каквом опасношћу.

ТЕСЛА: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Свјетлост је увијек била на мојој страни. Знате ли тко ми је открио окретно магнетско поље и индукторски мотор, што ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне љетне вечери, у Будимпешти, проматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сјетио сам се Фауста и рецитирао стихове из њега. И тада, као у магли, видио сам како се окреће магнетско поље и ради индукторски mотор. Видио сам их у Сунцу!

* НОВИНАР: Хотелска послуга прича да се у вријеме грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.

ТЕСЛА: Разговарам са муњама и громовима.

* НОВИНАР: Са њима? На којем језику, господине Тесла?

ТЕСЛА: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има ријечи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.

* НОВИНАР: Читаоци нашег листа били би вам врло захвални да то протумачите.

ТЕСЛА: Звук не постоји једино у грому, већ и у муњи; код ње је он претворен у сјај и боје, а боје се могу слушати. Језик је од ријечи, што значи да је од звукова и боја. Сваки гром и муња су различити и имају своја имена. Ја неке од њих називам именима оних који су ми били блиски у животу, или по онима којима се дивим. У небу сјевају и грме моја мајка, сестра, брат Данило, пјесник Змај и личности из српске историје. Имена као што су Изаија, Езекијел, Леонардо, Бетовен, Гоја, Фараеј, Пушкин и све неугасле ватре означују јата и сплетове муња и громова који не престају сву ноћ, и земљи доносе благородну кишу или пале шуме и људска насеља. Постоје муње и громови, и то они најсјајнији и најмоћнији, који не ишчезавају. Они се враћају и ја их препознам међу хиљадама.

* НОВИНАР: По вама, Знаност и Поезија су исто?

ТЕСЛА: То су два ока једног лица. Вилиам Блејк је учио да је цијели универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човјек. Са њоме је као точком астронома у коју се могу сакупити звијезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна свјетлосној.

* НОВИНАР: Машта је за вас стварнија од живота?

ТЕСЛА: Она рађа живот. Ја сам се хранио својим мислима, научио сам да управљам осјећајима, сновима и визијама. Одувјек сам је његовао, као што сам његовао и свој занос. Цјели свој дуги вијек провео сам у заносу. То је био извор моје среће. Он ми је помогао и да током свих ових година поднесем рад, који је био довољан за пет живота. Најбоље је радити ноћу, јер су звјездана свјетлост и мисли у блиској вези.

* НОВИНАР: Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, свјетлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.

ТЕСЛА: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да повјерујете у то. Све је свјетлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом свјетлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човјек који је постојао, није умро. Претворили су се у Свјетлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те свјетлосне честице поврате у првобитно стање.

* НОВИНАР: То је ускрснуће!

ТЕСЛА: Ја то радије називам: враћање у неку од претходних енергија. Христ и још неки знали су ту тајну. Ја сам трагао за тиме како да се очува људска енергија. Она је један од видова свјетлости, каткад равна врхунском небеском свјетлу. Нисам трагао за тиме ради себе, већ ради добра свих. Вјерујем да ће моја открића учинити људима живот лакшим и подношљивијим, и усмјерити их на духовност и моралност.

* НОВИНАР: Сматрате ли да се вријеме може укинути?

ТЕСЛА: Не сасвим, јер прва особина енергије је да се преображава. Она је у вјечитим преображајима, као облаци таоиста. Али могуће је утицати у томе да човјек очува свијест и послије земаљског живота. У сваком кутку свемира постоје енергије живота; једна од њих је и бесмртност чије поријекло је изван човјека и чека га. Свемир је духован; ми смо тек напола такви. Свемир је моралнији од нас; зато морамо спознати његову природу и свој живот ускладити са њиме. Ја нисам научник; Наука је можда најпогоднији начин да нађем одговор на питање које ме одувек прогони, и које је моје дане и ноћи претворило у ватру.

* НОВИНАР: Које је то питање?

ТЕСЛА: Како су вам очи засјале!… Оно што сам хтио сазнати је: шта се догађа са звијездом која пада и сунцем које се угаси? Звијезда падне као прашина или сјеме по овом или по другим свјетовима, а сунце се распе у наше мисли, у животе многих створења, у оно што ће се родити као нова свјетлост, или га свемирски вјетар распрши по бескрају. Схваћам да је то неопходно и да је урачунато у устројство свемира. Ствар је, међутим, у томе да се једна од тих звијезда и једно од тих сунаца, макар и оно најмање, сачувају.

* НОВИНАР: Али, господине Тесла, ви схваћате да је то неопходно и да је урачунато у устројство свијета!

ТЕСЛА: Када човјеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звијездом падалицом и покуша да је ухвати, разумјеће да му је живот дан управо због тога и бит ће спашен. Звијезду ће на крају ухватити!

* НОВИНАР: И шта ће се онда десити?

ТЕСЛА: Творац ће се насмијати и рећи: “Падала је само да би ти потрчао за њоме и ухватио је”.

* НОВИНАР: Зар све то није у супротности са космичком боли, који тако често спомињете у својим списима? И шта је то космичка бол?

ТЕСЛА: Нису супротности, јер смо на Земљи… То је болест о чијем постојању огромна већина људи није свјесна. Отуда многе друге болести, патња, зло, биједа, ратови и све оно због чега је људски живот апсурдна и страшна појава. Та болест се не може сасвим излијечити, али свијест о њој ће учинити да буде мање тешка и опасна. Кад год је неко од мени блиских и драгих људи био повређен, ја сам осјећао физичку бол. То је зато што су наша тијела од сличне грађе, а душе везане нераскидивим нитима. Несхватљива туга која нас понекад обузме, значи да је негдје, на другом крају ове планете, умрло дијете или племенит човјек. Цијели свемир је у извесним периодима болестан, од саме себе и од нас. Ишчезнуће неке звијезде и појава комете утичу на нас више него што ми то слутимо. Везе међу створењима на Земљи су још јаче; због наших осјећања и мисли цвијет ће дивнији замирисати или утихнути. Те истине изнова морамо учити да бисмо се излијечили. Лијек је у нашем срцу и, исто тако, у срцу животиње коју називамо свемиром.

 Знање (је седмо прилагођавање) како да се психичке и виталне енергије претворе у оно што желимо, и постигнемо власт над свим осјећајима. Хиндуси то називају Јогом Кундалини. Ова знања се могу научити, за шта су потребне многе године, или се стичу рођењем. Ја сам их већину стекао рођењем. Она су у најближој вези са спољном енергијом, која је послије свјетлости најраспрострањенија у свемиру. Жена је највећи крадљивац те енергије, а тиме и духовних моћи. Ја сам то одувјек знао и чувао се. Од себе сам створио оно што сам хтио: мисаону и духовну машину. (мјесечева женска енергија… ко је спомињао да Мјесец усисава наше извјесне енергије???).

- Све учинити да се нити једног дана, нити једног тренутка ако је то могуће не заборави тко смо и зашто смо на Земљи, (је девето прилагођавање).

- Драги господине Смит, невоља и је у томе што су људи превише озбиљни. Да то нису, били би сретнији и знатно би дуже живјели. Кинеска пословица каже да озбиљност скраћује вијек.

* НОВИНАР: Док говорите, чини ми се да слушам будистички текст, ријеч таоисте или трактат Паразулзуса.

ТЕСЛА: Добро вам се чини! Значи да постоји опће знање и истине које је човјек одувијек посједовао. По мом осјећању и искуству, у свемиру има само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота. Најљепше од свега је то што открићем једне тајне у природи, откривате и остале. Оне се не крију, ту су око нас, али ми смо слијепи и глухи за њих. Ако се емотивно вежемо за њих, оне нам саме долазе. Све је електрицитет. Најприје је свјетлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота.

Мало познати Тесла

Свјетлост бијеле голубице

Наизглед парадоксално, Никола Тесла, творац сувремене електротехнике и телеаутоматике, иначе велики рационалиста и заступник просвјетитељских идеја, по свему судећи, био је подложан необичним парапсихолошким доживљајима, визијама и мистичним стањима. На то, прије свега, неумољиво указују бројне чињенице о којима извјештава сам научник, као нпр. о свом парапсихолошком доживљају којег је имао када му је мајка умрла и многим другим.

Тако, рецимо, Тесла у аутобиографској књизи “Моји изуми” наводи низ примјера властитих чудесних, парапсихолошких доживљаја из дјетињства и ране младости. Он ту спомиње „своју чудну бољку”, необичне слике које су му се привиђале када је био дјечак. „У тишини ноћи, непозване живе слике тих призора јављале би се сада пред мојим очима и упорно одољевале свим напорима да их одагнам. Понекад би биле тако стварне у простору иако сам кроз њих могао проћи руком”, описује Тесла. Пошто су га ове појаве узнемиравале, стварале нелагодност и изазивале забринутост, он се обратио стручњацима, али они нису имали прави одговор.

Дијете грома

Велики научник био је увјерен да му је само провиђење већ на рођењу подарило изузетну судбину и натприродне моћи. Постоји легенда, драга Тесли, по којој је проналазач наизмјеничне струје, рођен у једној застрашујућој, олујној љетњој ноћи када су сијевале муње и ударали громови. Бабица која је порађала његову мајку, преплашена тим сијевањем, протумачила је ове небеске појаве као знакове изузетне судбине новорођенчета и рекла је родољи да ће оно бити „дијете грома”. Како пише један Теслин биограф, ова необразована жена из народа „није могла ни претпоставити колико је био тачан овај њен опис човјека којега ће судбина учинити креатором умјетних муња, довољно јаких да продрмају цијели свијет” .

Млаз мистичне свјетлости

За овај мистични доживљај бијеле голубице, важно је оно што Тесла каже о „снажним млазевима свјетлости” који су избијали из њених очију. Оно што Тесла није знао, већ је само слутио, о смислу тајанствене свјетлости, ми данас знамо. У многим митологијама и религијама, свјетлост је универзални, архетипски симбол духа, божанства и мистичне спознаје. Свјетлост симболизује просвјетљеност, доброту, божанску природу и живот насупрот тами која симболизује незнање, зло и смрт.

У Старом завјету Бог ријечју ствара свјетлост и одваја свјетлост од таме. И у хиндуизму, будизму и другим религијама свјетлост симболизира истину, спознају и апсолутну, онострану реалност. У древном индијском пјеву Бхагавад-гита узор теофаније је „блистава бујица свјетлости”. Буђење необичне свјетлости је дакле, нуминозни доживљај, сусрет са божанском снагом и оностраном, апсолутном стварношћу. У поглављу „Доживљај мистичне свјетлости”, славни историчар религије пише: „Онај ко је упознао такав доживљај (мистичне свјетлости) претрпио је онтолошку мутацију: стекао је други начин бивствовања који му омогућује приступ свијету духа”.

Сусрет са мистериозном свјетлошћу је за Теслу био тако упечатљив зато што је изазвао у њему радикалну унутарњу промијену, тачније, дубоки и трајни духовни преображај.

Обзиром на то да Тесла није имао дјеце, његов нећак Сава Косановић дан након ујакове смрти дошао је у собу хотела „Њујоркер”, гдје је Тесла живио, како би пронашао опоруку. Из сефа је узео Теслине фотографије, а затим је непознати бравар намјестио нову комбинацију на сефу. дан послије, уз пратњу особе из Службе за контролу имовине странаца, сва имовина је запечаћена и однесена у складиште на Манхетн. Неколико година касније, Косановић је од радника у складишту сазнао „да су људи из FBI долазили ноћу и снимали”. Тадашњи директор FBI Едгар Хувер демантовао је било какву умјешаност, али вријеме је показало супротно.

Наиме, влада САД је током рата у Вијетнаму почела истраживати тзв. ратовање временом. Циљ је био да се продужи сезона монсуна и успори кретање непријатеља. Истраживање се базиралоо на Теслиној теорији о обиљу електричне енергије која слободно плута у Земљином ионском омотачу. Од пројекта се одустало због забране УН-а, али десетак година касније, током хладног рата, програм је обновљен.

Руси су већ знали како да се утиче на горњи дио атмосфере. Према једној верзији, њима је Теслине документе предала влада СФРЈ. Према другој документе им је доставио Теслин помоћник Спанијел, који је био совјетски симпатизер. Руси су створили умјетну ионизацију у атмосфери разорне снаге која служи и као електромагнетски штит против ракета. Американци су реаговали програмом „Ратови звијезда”.

Велику пажњу изазива и тајна Теслиних „зрака смрти”. Једна теорија каже да је Тесла њима изазвао мистериозну тунгуску експлозију 1908. у Сибиру. Замолио је истраживача Роберта Пеарy, који је тада кренуо на Сјеверни пол, да га обавијести о догађајима с пута. С торња „Барденслиф” поред лабораторија усмјерио је зрачни топ према Арктику. Пеарy је јавио о експлозији у Сибиру, која је равна експлозији до 15 мегатона ТНТ-а. Ипак, највише пажње изазвао је „Фладелфијски експеримент” из 1943. Тесла је вод

NAKON 45. GODINA:

SUSRET GENERACIJE IZ OSNOVNE ŠKOLE

''DANIJEL OZMO'' OLOVO

9. JUNA 2012. GODINE U OSNOVNOJ ŠKOLI

Koordinacioni odbor u sastavu Esad Ibrišević, Nermina Hodžić (Prasović) Nedeljko (Neđo) Žugic, Dževad Аbazović i Nedžad Bajić, moli sve prijatelje na FB-u da obavijeste pročitane sa  spiska o ovom susretu, koji je planiran u junu, ali i druge društvene mreže, medije, a posebno Radio-Olovo, da obavjeste da će se Susret (okupljanje) generacije osmih razreda 1967 godine ''A'' i ''B'' odjeljenja održati u osnovnoj školi u Olovo 9. juna 2012. godine, od 10-111 časova. Molim zainteresovane da se prijave Koordinacionom odboru, kako bi kompletirali učesnike Susreta ''A'' i ''B'' odjeljenja!

Telefoni:

Dževad Abazović (profesor u Srednjoškolskom centru Olovo): +387 (0)32 826-787 i +387 (0)62 858-321,

Nedeljko Žugić (glavni i odg. urednik časopisa ''Šume''): +387 (0)57 226-538 i +387 (0)65 543-983.

U planu je snimanje dokumentarnog filma: ''SUSRET ZA SVJETLOST NEZABORAVA''.

''B'' odjeljenje:

1. red: Mato Vijačkić, Mišo Trifunović, Branko Krčo, Emina Karasalihović,  Salibašić, Jovanka Arambašić; 2. red: Almasa Pašalić (umrla), Mejra Zukić, Rasema Kaikćija, Radmila Mićić, Nikola Žugic, Safet Kundak, Izet Kaikčija, Džemal Đogić, Rasim Mujkić, Radojka Krajšnik, Izeta Delimustafić, 3.red: Stevo Vulinović, Esad Ibrišević, Sabira Hadžiabdić, Hamdija Hadžiabdić (umro), Rizo Kanjić, Taib Merdan, Vlado Pejić, Emin Hodžic, Hamdo Sirćo, Desimir Krčo, Rašida Abazović, Hermina Hodžić (Prasović), Martin Madunović (razrednik), 4. red (čuče): Nedeljko Krajšnik, Ibrahim Dedić, Nedžad Bajić, Hamdo Pašalić, Nedeljko (Neđo) Žugic, Osman Bešlija, Esad Karahmetović (umro), Rukija Abazović i Ifeta Poračanin.  

''A'' odjeljenje:

Dževad Abazović, Tahira Degirmendžić, Zvonko Đorđević (umro), Miomir Kosanović, Ratomir Kojadinović, Milovan  (Jove)  Žugić, Laco Žugić, Mile Jokić, Savo Mirković, Senija Karasalihović (umrla), Rasim Karagić (umro), Sestre Brkić, Ismet Čamdžic, Mujo Muharemović (umro), Rašid Abazović (umro), Rašida Bešlija, Meho Kukolj (umro), Bajro Omerović, Sadija Memagić, Fahrija Cerić, Dragojana Ponjarac, Osman Merdan (umro), Alija Kaikčija, Nada Glišić (Kuljanin), Vehid Đogić, Bojo Bačić, Taiba Bešlija, Fikret Degirmendžić (umro), Bajko Degirmendžic, Mirsad Kehić, Begica Hota (umro), Kokorović Olga, Karagić Kemo, Rasim Zukić, Dragica Trifunović i Amira Karić.

Луцкасти кловн међу стиховима

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Представа "Луцкасти кловн" Тоде Николетића у извођењу путујућег позоришта "Чарапанија" изведена је јуче у оквиру 10. Дана поезије за дјецу у Источном Сарајеву, који су отворени у понедјељак пјесничком академијом.

Малишане основних школа "Јован Дучић" из Касиндола и "Aлекса Шантић" из Војковића развеселила је маштовита представа.

Умјетнички директор Дана поезије за дјецу у Источном Сарајеву Витомир Митрић подсјетио је да је овогодишња манифестација једину подршку имала од генералног покровитеља - Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

У центру манифестације ове године била је промоција младих пјесника, а на литерарни конкурс пристигло је око 600 радова из БиХ, Србије и Црне Горе.

На челу жирија била је књижевница Дара Секулић која је истакла да се у избору најбољих пјесама водило рачуна да пјесме не буду школска задаћа, написане у радионици, него оне које су изашле из дјечијег срца, спонтано.

Прва награда у узрасту до четвртог разреда основне школе припала је Жељки Балабан из Дервенте, а у узрасту до деветог разреда Борису Ђорему из Источног Сарајева. Међу средњошколцима најбољи рад је написао Бањалучанин Младен Дуран. Специјална награда "Златна сова" додијељена је Луки Максимовићу из Ниша. Награде и дипломе за најбоље радове, као и специјалну награду "Златна сова" обезбиједио је Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. Тема за радове овогодишњег фестивала била је слободна.

У програму фестивала учествовали су пјесници Дара Секулић, Недељко Жугић, Тоде Николетић, Недељко Зеленовић, Јово Чулић, Рахмана Коленда, Aлександра Лукић, Божидар Шкобић, глумац Бојан Берибака, као и неки од награђених школараца. Специјални гост програма био је мађионичар и забављач Aрса с Марса.

Жири

У фестивалском жирију који је одлучивао о наградама, поред Даре Секулић били су и Недељко Жугић и Витомир Митрић. Према ријечима чланова жирија, код оцјене пјесама основаца, водило се рачуна о томе да су пјесме писане самостално.

                                                ''Bože, daj mi snagu i prosvjetljenje'', za početak...'' 

KADA JE PETAR ĆOSOVIĆ UHVATIO FRANSUSKE PILOTE,

Normal 0 21 false false false SH X-NONE X-NONE

            Postovani,

           Dobio sam od vas sljedecu poruku: Nice effort, very informative, this will help me to complete my task.  (Lepo napor, vrlo informativan, ovo će mi pomoći da završim zadatak)
 
        Molim vas post smo, najvjerovatnije  istom zadatku a toje BORBA ISTINOM PROTIV LAŽU, ALI KAO UMJETNIČKA I NAUČA ISTINA, VOLIO BI DA SE SA VAMA BLIŽE UPOZNAM. MOJE DRUGO JA (ALTER EGO) JE DR NEDIS ZUGAR.
        Njljudskje, s postovanjem!

            •    Sa slabljenjem konfederalne jedinice Republike Srpske, u čemu učestvuju međunrodni i domaći zvaničnici, koja se sve više unitarizuje u BiH, raste broj nezaposlenih i gladnih, nezbrinutih i obezglavljenih, najkraće rečeno golotrbih.

         •  Političari koji su sebe obogatili, stalno su uz instrument nasilja svirali najtužniju narodnu elegiju, pisao sam više puta o tome, ‘‘Sveto siromaštvo’’. Taj isti narod, gutao je strah i strasno glasao za sijače straha, koji im kradu sadašnjost i puca  u budućnost.
 
             Sada se tom narodu nateže oroz na duši...Poslije energije zablude, samo ga istina može spasiti, a da bi došao do istine – ostaje mu samo jedan put: da sijačima straha priredi narodnu sačekuđu! Kada i kako – svijetli se upitnik narodu, koji u odsudnim trenucima, traži onog ko će ga povesti. Taj isti narod, kome se otopila energija zablude, opet čeka, ukopan na mjestu, u rovove samoništadogodizma.
         Izađi narode,  izravnaj nišan i mušicu, napravi narodnu sačekušu političkoj lopovskoj oligargiji, profiterima - paucima rata, korumpirnim sudijama, načelnicima MUP-a, novopečenim biznismenima koji su pokrali fabrike i od otpada pravili crkve profiteruše, samo da tragove zavaraju... Izađi narode, pocjepao sam zakon ćutanja običnih ljudi. Toliko mogu, toliko smijem,  a da me Bog ne kazni. Sve ostalo je u Božijoim i vašim rukama.
            U Republici Srpskoj živi  oko 1.391.000 stanovnika, a od tog broja,  u procentu  90 posto, svira stomak violina. To je proizvela politika sijača straha – grobara srpskog naroda u BiH – SDS-a i njegovog čeda, sina ‘‘besmrtnika’’: vođe lopovske oligarhije i svih srpskih smaknuća! Bog i osiromašeni narod znaju njegovo ime. Ja više ne mogu da  kažem, jer je napeta strijela javnih prozivki: ‘‘Predaj se, i moja te žena moli’’, dok narodni guslar (zaista  nsrodni) pjeva: “Na vrh gore Romanije, lopovska se klika krije, pobili su srpske junake, a sad je na redu narod da se ubije’’!
          Zato je, to tvrdim vrlo odgovorno, bez političkih konzekvenci, na redu narod. Ako ostane zakovan za tišinu, podigao je sebi spomenik “vječnog ćutanja”. Iz ukamenjene tišine će slušati eruptivne i proročke stihove Đure Jakšićsa: “Ta Srbim kipi, kipi i čeka, il,  neda đavo, il,  neda Bog!”
           Zašto je to tako? Zato što je lider lopovske oligarhije pravio narodu pjesničku državu u oblacima, gradeći na romanijskom tibetu aerodrom, da mu narod uzleti u nebo… Direktor avio-kompanije je bio moler, nije znao vršiti navigaciju, pa je narod umjesto u nebo, u crnu zemlju propao sa tugom, a prije toga je bio ozračen siromaštvom. Direktor aerodroma, doživio je smak svijeta u malom, kao u one ratne dane kada je sa lopovskim liderom pravio raskos (prvi otkos niz Glasinac, gdje je trebao biti aerodrom)…Kakva simbolika za specijalistu grupne psihotrerapije – “raskos” (prvi otkos na koji se, s druge strane, trava vraća), za promijenu svijesti. On je bio pravi majstor da manipuliše nesvjesnom i nekontrolisanom  histerijom naroda opsjednutog “nacinalnim refleksom” opstojanja. Držao mu je sve niti ticalice, kao marioneta u rukama monstruma Slobodana Miloševića, koji je potrošio svu pozitivnu naciuonalnu energiju Srba, slomivši nacionalno biće…Sada ga rahitični u mozak slave kao Haškog heroja, oni koji pjevaju “unesrećitelju Srba u BiH” pjesmu da ga ‘‘jelika krije’’, a ta “jelika” ima profiterske grane, od zemlje do vrha.
        Za njih Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun kaže: “To je mala banda korumpiranih političara kojima je više stalo do ratnog vođe bosanskjih Srba…nego do naroda Bosne I Hercegovine”. A “visoki” je pio rakiju kod ratnog kazana tog vođe na Palama.
           Da bi se sve to neutralisalo, prije nego što narod napravi svoju sačekušu, treba neko da identifikuje problem, neko ko dolazi iz bijele sjenke oblaka i koji će tamo i otići, ali koji ne ostavlja maglovite tragove.  Narod će sam naći svog vođu. A ako ga ne nađe, nestaće u bijeloj sjenci oblaka, tamo odakle mu namiguje nacionalni  mit. Lopovi će samo sebi napraviti sačekušu. Skoljeni su sa svih strana. Reže, a otrovni zijev njihovih usta pušta iscjedak narodnog gnjeva: “Dabogda imao pa nemao” i “Ko zasreći sa šume, sačekaj njegov kraj”.
           A a ljudima - uputno je suditi na njihovom kraju. Ako krenemo ranije, priznali smo svoju krivnju, a pogotovo ako smo robovali “zakonu ćutnje običnih ljudi”. Pisac ovih redova – vrlo dokazano (krvlju i znojem) nije. Zbog toga ne želi da budem črelnik narodnog gnjeva. Za narodnu sam sačekušu, s blagim osmjehom i narodnom poslovicom: “Zaklela se zamlja raju da se tajne sve saznaju!” Dodao bih tome, upjesmljeno: narod ima dušu, ima svoju sačekušu!

            Bosna i Hercegovina, kao multietnička država, davno je primila smrtonosni udarac sa odloženim djelovanjem, prije bilo kakvog pominjanja referendum o otcjepljenju Republike Srpske. (Objavio sam to sa istim naslovom u sarajevskom ‘‘Oslobođenju’’ krajem 1991. godine)
               Ni Barak Obama, ni Alkaida,  ni 52 islamske zemlje, ne mogu to spriječiti, osim da se crna zemlja raspukne i da Srbi u Republici Srpskoj u nju propadnu.
Dejtonski sporazum je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini, ali neće onemogućiti raspad Bosne i Hercegovine, jer Bošnjaci, kao Srbi i Hrvati,  žele svoju nacionalnu državu. I to je kraj svih krajeva, sna o multietničnosti koji frustrira Bošnjake.
               Ako su Albanci mogli proglasiti nezavisnost Kosova, kao nacionalna manjina u Srbiji, onda i Srbi u Republici Srpskoj, kao državotvoran narod, ima međunarodno pravo da se na referendumu izjasni za nezavisnost.
           Muslimani, bježeći od svog nacionalnog identiteta, vide u Srbima svoje neprijatelje, a u dalekim islamskim zemljama svoje prijatelje. Srbima iz Bosne kažu: ‘‘Ako niste za Bosnu, idite u Srbiju’’. A šta bi se desilo da njima Srbi kažu: ‘‘Ako vi niste za naše otcjepljenje, idite u neku od 52 islamske zemlje širom svijeta, ostavite Bosnu nama!’’
Niko kao Meša Selimović nije bolje odgovorio Islamskoj  vjerskoj zajednici, kada ga je pitala: ‘‘Zašto nas, bolan, Meša nazva otpadnicima od vjere’’, a on im je lakonski odgovorio: ‘‘A kako da nazovem one koji prime vjeru okupatora?!’’
          Evo tog citata iz njegovom romana "Derviš i smrt", koji slikovito opisuje muslimane u Bosni: "Muslimani su kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.
            S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja.
             Ne mogu Bosne održati moneta, registarske tablice, PDV sistem, granična kontrola i korumpiran i podijeljen državni sud. Preko noći se to može promijeniti, jer volja naroda je najjača koheziona sila.
            Republika Srpska je faktički nezavisna, jer njenu vezanost za Bosnu i Hercegovinu srpski narod doživljava kao najveći čin uvrede.
          Referendum i deklaracija o nezavisnosti treba da bude neprimjetan čin za međunarodnu zajednicu, koja je do sada primjenjivala pogrešne aršine kada su Srbi u pitanju.
          Ako se tome suprostavi OHR, to će biti jalova prepreka, kaže bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun, naglašavajući ‘‘da je OHR mrtvo tijelo i da ga treba odbaciti".
             Bez trećeg entiteta Hrvatima u Bosni prijeti nestanak, iako Hrvatska, ustavno ima obavezu da pomaže Hrvate u BiH.
Kulturne institucije sa obilježjima multietničnosti se gase, skoro da i ne postoje. Nacionalne kohezione sile su raspukle tlo njene trojednosti. Bilo i nikada više! Opominju nas na to i duge sjenke iz prošlih ratova. Zar nam trba još jedan da bi shvatili da je tako?
Islamiziranje Bosne potvrdiće svi napredni Srbi, Hrvati  i Muslimani. Ona nema matricu trojedne države!
           Po porukama iz kolektivno nesvjesnog, ‘‘pada šapatom’’ nestaje dok se ogleda na geografskoj karti svijeta!

                                                                   Nedeljko Žugić   

 APLAUZI:

- Kraj trojedne BiH...

- Srbi za Mitinge, Hrvati i muslimani protiv...

- u vrtlogu nacionalizma i šizoidne politike je narod...

- strah od budućnosti...

- Kosovizacija Jugoslavije...

- ispred nacionalizzma je primitivizam...

- NACIONALISTI SU ONI KOJI SRBE MRZE...

- EMOTIVNA PODRŠKA SRBA, ALI NE I MUSLIMANA I HRVATA...

- NAJŠIRE POLJE JE IZMEĐU ČOVJEKA I NEČOVJEKA...

- U BIH IMA MJESTA ZA SVE DOBROMISLENE...

- ALBANCI SU SPREMNI ZA RAT

7. ISTRGNUĆA IZ SONETNE POEME ‘‘ZBOGOM SARAJEVO’’

Bude me slova iz rijeke jezika

u kojoj se kupa proročica vila.

Srpsko Sarajevo grade iseljenika,

to sam narodu kroz tebe govorila.

Narod cvili – od dolazećih bježi.

Gore to boli od svih ratnih rana

kaže to meni zemlja prodana.

Zbogom čarne boje sarajevske duge,

zbogom roso blistavoga sjaja,

zdravo kratka ruko tuđeg zavičaja.

Zbogom crni beharu sa grobova –

nek se sjenke grle sa vama;

ostaje drvo života bez plodova

jer mrtvi će krenuti za ženama.

Idu Srbi sa svojim praštanjem,

nose smrt sa odloženim djelovanjem!

Dušu ranjenu priziva trava

koju bere glasinačka vila –

ona koja nije daleko od zaborava,

što je sve moje tajne otkrila.

Liječi smrtnu, sarajevsku ranu,

rađaće moju nerođenu djecu,

paliće sa ognjišta vatru prodanu,

neće prinositi žrtve lažnom svecu.

Oboženi grešnici iz pjesme moje

ne smiju pred narod raseljeni;

izgubili su ga čuvajući svoje.

Sve to me ne ostavlja u sjeni.

Nijemi pjevač grleno vam pjeva

kao bolan odlaznik iz Sarajeva.

Zdravo šišarike u šumskoj prestonici,

zdravo nikom, jer pošli smo nikome…

Sve to, odavno, u mojoj duši izvidnici

nudio sam na dlanu kao svoj svome.

Sada vladajuće stiže odjek mojih riječi,

ali neosjetljivi na bol nisu moja braća.

Ova seoba mogla je da se spriječi

prije podlog pazara koji narod plaća

svojom tankom kožom i opštim rasulom.

Nad gubipoljem tuži sveopšta duša

pravoslavlja, a Bog svevidećim čulom

gleda u odlazeće i sve ih sluša…

I On žali lirsko, okrvavljeno slovo

dok čita odlaznicu: Zbogom Sarajevo!

Pale, 13. 3. 1996.

8. ISTRGNUĆA IZ SONETNE POEME ‘‘PROROČKI SONETI’’

(Poezija)

Poezija je logika kosmosa,

miris sveopšte duše pojava;

rađa se, razvija iz zanosa

ako je ima i ako je prava.

U njoj budućnost diše,

u riječima – blažena;

ona je munja koja piše

pečetom tišine tražena...

(Srpski pjesnici)

Odanjeni – ko iz neba pali,

pjevaju  iznad rane otvorene.

Kad nebeskog oca su zastali

da im podari život bez sjene… 

(Loši znaci)

Tanka je pređa naše nesreće

i mnoge će ona omamiti…

Spasilac Nedođija – neće

doći, a među nama će biti!

Sjenke se igraju oko šatre.

a đavolja djeca oko vatre.

(Proročki sonet, 1)

Na polju sjećanja slavnu junaci

sa sjenkama prošlosti se grle.

Hoće u budućnost, ali znaci

pored puta probudiće umrle.

Srbi vide namig svoga mita

i puteve spasa niz uzine,

a čelnika – vožda ponosita

zagrću u magle i pomrčine.

Dok matrica rađanja blijedi

sve je više ugasna trojanica,

a sveopšte majke su pogledi

tamo gdje  je njiva kosanica

iznad koje se vidi svjetlica.

Opet će neko zlo da slijedi. 

(Minut ćutanja)

U nama pupčana nit svetosti

svijetli iz duše u apoteku,

umjesto suza u rijeku žalosti.

Još nosimo misao veliku –

mi, neumorni od praštanja,

prozvani na minut ćutanja!

(Sveti Sava)

Luč svetog vida iz pomrčine

zracima duše probudio  je

nečute, ukamenjene tišine,

a vatru očima vidio nije.

Svijetli kamen srpske istorije,

vidioc Boga, njegov školnik…

Čovjek je hram za liturgije;

misli čiste božji  umolnik.

…..

Na raspetom krstu zemlje ove

srpkinje majke rađajte sinove

(Za generala)

Ti biješe arka srpske biblije,

na izvoru rijeke vrijeme zlatno

koja je krv treba da nam ugrije

i ne ponovi rat i vrijeme ratno.

Plamti vatra, gori živa slika

u srcu naroda Svetitelja Save.

Gledaju nas oči svetih ratnika,

ne mogu generala da zaborave.

Dušmani u nama stalno traže.

da uklone nevidljive straže.

(Zapadno sunce  - za Slobodan)

On je obraz naših vrlina i mana,

živa trava u proključaloj vodi

Srba koji dišu iz istorije rana,

koji vino krvi piju u slobodi…

Kroz njega smo prizivali sve mrtve;

Kosovski božuri rasli su u nama;

prinosili smo njemu svoje žrtve

kao cvijeće ljubavi svojim ženama.

Njegovo srce je iz pernatih snova,

kao čaj za liječenje zapaljive duše.

Kad misle da gubi – dobija iznova!

Sve što radi iz istorije dolazi

koja se ponavlja, jer Srbi Srbe ruše,

jer im sunce sa zapada izlazi…

(Oboženi grešnik - za Radovana)

On je jutrenik na opasnom putu

ka vedrim visovima pravoslavlja;

htio je da kaže riječ nečutu 

da nam se istorija ne ponavlja.

Ali, ljekar duše ne ču ucvijeljene

što dolaze iz naroda koje vodi.

Volio je ulizice sve – ovovremene, 

dok se ne nađe u proključaloj vodi.

Uzalud mu pisah s otiscima duše –

iz glavnog krvotoka našeg naroda,

iz krvi boraca koji izginuše…

Sad ga prate buktave riječi – 

onih kojima je ropstvo sloboda,

koje ne treba da vodi već liječi.

(Vrtivjerac  - za Vuka)

Pošao je od jevanđelja istine –

s mirisom tamjana u riječima,

s gorčinom koja neprijatelja dosine,

kao strijela savjesti u snovima.

Navukoše ti košulju čini derviši

iz Sandžaka zbog sječe ruku…

Tako posrnu ti, mitski, najviši,

a zapise nađe kasno u jastuku.

Sad  nas razuđene niko ne vodi;

vansebne, same sebi nedovoljne;

sunce ropstva je u našoj slobodi.

Srbin je kao celer – sam ne može!

A volim te ljude, budnike, zorne

i kad se slože i kad se ne slože.

(Molitva snijegu)

Padaj po crnom obrazu srama,

bijeli sniježe u tamne dane.

Srce puca, a duša se slama

onome ko nosi ratne rane.

Pokrij sve tragove i staze

i sva s istinom sretišta.

Kradljivci budućnosti prolaze,

poštenima ne ostaje ništa.

Padaj i nemoj nikada stati.

Krv struji u otvorenoj rani;

ona se ne može izbrisati…

Đavolu smo crnom prodani.

Kao da nas više neće biti

ili će nas sudba odmajčiti.

(Deseterac)

Blizu je nebo za posvećene.

Srbin nije sa ovoga svijeta.

Bog ih voli samo upjesmljene,

za njih nije ova planeta.

(Tropar Svetog Vasilija)

Leti perje srama na sve strane,

grije vatra  Duha Svetog.

U kutiju grijeha šta stane

biće djelo Srbina raspetog.

(Vrišti na ocanerođeni sin)

Nestaje narod široke duše;

rasplinjava se  kao plin;

krv  rana po zemlji prosuše.

Vrišti na oca nerođeni sin:

nisu htjeli da nas rode,

krive druge, pogane izrode!

(Uzlazno padanje)

Niti se množe niti  bože.

Lažu Te, Bože Nevidbože!

        ***

S vidiocima budućnosti 

pazi kako ćeš 

ne zalazi u njihove neprodorne ćutnje

          ***

Na polju sjećanja slavnu junaci

sa sjenkama prošlosti se grle.

Hoće u budućnost, ali znaci

pored puta probudiće umrle.

        ***

Ona je tvrđava duše hajduka,

svjetlo budućnosti i prošlosti.

Iz ovih slova stiže poruka –

glas onome ko moli i posti.

         ***

Crni petak počinje u četvrtak,

piše i baca rukavicu u lice

bogatim lopovima, a to je znak

da u budućnost pucaju ubice.

       ***

Crni petak počinje u četvrtak,

piše i baca rukavicu u lice

bogatim lopovima, a to je znak

da u budućnost pucaju ubice.

       ***

Gladna usta, oštrina riječi,

sve pokrali, budućnost prodali.

Vlast neće moći da spriječi

narod kad na nju navali…

        ***

Sjenke zala nemoćne su bile

pred neizrecivim riječima

koje posjeduju duhovne sile,

a vide se svetačkim očima.

Nerođene su Srbe krstile

u kojima budućnost počima.

Sveti Sava nad pomenikom

priziva prorijeđene sinove.

Zajedno će nad suzarnikom

moliti se za spas zemlje ove,

jer djeca njena neće znati

budućnost njenu sačuvati.

         ***

Nema nas u istom, sve je drugačije,

svako ima svoje ostrvo beznađa.

Što je moje danas, sutra moje nije,

prevara budućnosti, sveopšta krađa.

          ***

Grad mrtvih – sjenke prošlosti.

Sjećanja se kreću, u nama žive…

Mrtvi beru cvijeće budućnosti

i dobivaju naše bitke nedobive.

         ***

tako, s okom duše letim nevidljiv 

astralnim mecima pogađam dušmane

razvidim budućnost 

nađem se između života i smrti

         ***

Na satu budućnosti

poklopile se kazaljke.

Nevidljivi čitač sudbine

govori šta treba činiti.

          ***

Kao ronilac pod vodom

sav sam u budućnosti.

         ***

Dok zalazi sunce sjećanja

Otvaraju se oči da vide budućnost.

         ***

Dok sam prepoznavao

trenutke koji će doći,

nevidljiva nit koja

vodi u budućnost –

postala je vidljiva.

          ***

Da bih pronašao magičnu moć

riječi i trava –

nisam pojeo čorbu od zmije

ni držao jaja pod pazuhom,

sakupljao paprat u ponoć na Ilindan,

splavario unutrašnjim putevima

i kao jasnovidac pamtio

šta vidim na brazdi budućnosti.

         ***

Gori dežurno oko budućnosti.

          ***

Ogledalo budućnosti

Vidjela je nekoliko godina

unaprijed, u ogledalu koje

sam joj poklonio kada smo

se prvi put sreli.

Razbila ga je

kada je dušu raspinjala

po mom tragu.

Uzalud sam je opominjao

iz prostora na koji

nije stupila ženska noga.

Nisam joj mogao prići

od sjenki onih koji su

prošli s onu stranu kože.

Đavo ne prepoznaje budućnost,

piše Pavić u knjizi u kojoj

živi i mrtvi šapuću.

Da nije razbila ogledalo

mogla je nekažnjeno proći

kroz odaje u kojima sam čuvao tajne.

         ***

Đavo ne prepoznaje budućnost,

piše Pavić u knjizi u kojoj

živi i mrtvi šapuću

          ***

Nauk

Prošlost za budućnost učuvaj.

Njeno uzeće je pečat svemu što dolazi.

Sa što više providnih dana 

bliži si uzvanik Stvorcu.

Čuvaj svoju lijevu stranu,  

desnom se od zla brani, hljom hrani.

ne daj na se, glavu gore...

Brani svoje tecivo 

koje grije sunce bez raskrsnice.

Čuvaj sunčanu nju 

na koju pada sjenka starog hrasta 

i mlade lijeske.

Ako se osunčaš u njoj, 

rodiće ti pšenica bjelica, 

a žena će ti rađati djecu sunca.

Tako kaže zakon zemlje 

i onih koji su odojčad vimena njena.

        ***

S rukavicom na jeziku

zaklinje se u narod,

kradući mu budućnost

Netragom nestaju izvikivači parola.

Prodali su pogrešne razloge za b¬udu¬ćnost.

          ***

Instrument nasilja napunjen je  zabludama.

Štamparije štampaju “Oče naš za ubice”.

Gradonačelnik ne vidi budućnost.

Uzalud zublja, gust je istorijski mrak.

         ***

Orječujem ono što nose   

uniženi do ćutnje, 

kao onda  kada su pravednike 

stavljali između čekića i nakovnja – 

iskivajući iz njih paučinu.

To pali luču koja osvjetljava puteve 

koji vode u budućnost.

          ***

Nebo plače nad onima 

koji gledaju u budućnost.

         ***

U ogledalu zalutalih duša 

piće je zabluda 

i hrana potrošene budućnosti

Prodali su stroj za 

proizvodnju budućnosti

naša budućnost je u opasnosti.

zaboravlja se ko smo i šta smo 

i kako izgleda biti čovjekom.

          ***

Na svijetlu budućnost naslanjaju uho.

         ***

Tjeraju prolaznike da idu natraške, 

jer: u budućnost se puca!

Bosna je zacrnjen krug!

        ***

Teroristi su pucali u budućnost.

Neko žuri u prošlost budućnosti, 

a neko u budućnost prošlosti

Prije nego što čujem krik 

iz budućnosti, 

osmijehom ot¬apam ledni brijeg.

Pokloniće joj budućnost 

ako usta vremena ne progutaju sjećanje 

na snovitu biranicu

Svjetlost budućnosti

je u otiscima  duše.

         ***

PISMO PRIJATELJU

                

             M. Topaloviću

Šaljem ti svijetli dan srca

da otključaš tajne.

Prate te znakovi vremena  

koje dolazi. 

Otkriće tragove ubica 

najvećeg borilačkog mita romanije.

Strašilo iz Beograda spojilo je 

ljevicu i desnicu; 

ljevicu kada zavarava narod, 

a desnicu kada ubija…

Gutali su dušu naroda.  

Nebo se crvenilo umjesto njih. 

Stići će ih kletve 

zaboravljenih žrtava rata!

Na okamenjenom spomeniku 

narodnog ćutanja riječi su oštre.

Uhapsili su čovjeka koji  je kupio

državu  crtanu našom krvlju.

Ljutiš se na popove 

jer su blagosiljali lopove 

koji prave  državu u oblacima,  

a narod u crnu zemlju propada s tugom.

Teroristi se boje budućnosti. 

Zato pucaju u nju.

Energija zla vratiće se svom izvoru.

Ne likujemo, 

jer nismo slabi u jakosti

Znali smo šta će biti. 

Zato nas Bog nije ubezočio.

naše misli su se užilile 

u napeto ćutanje naroda.

Kad se zapali i sirovo gori!

Bog će nas oslijepiti 

ako budemo gasili požar.

Napeta je strijela javnih prozivki.

Hoće Bog istinu!

hoće narod hljeba!

To su znakovi  vremena koje dolazi.